Autorski tekst

Ova priča je otpočela u prostoru koji je nazvan “Naši razgovori sa smislom”, dragocenom vremenu za razmenu, superviziju, druženje i učenje, koji praktikuju Sladja i Tanja, već duže od 5 godina. Sve je krenulo od ispričane priče o košenju trave i podsećanja na Unutrašnju igru, a onda je nastao ovaj članak i “nova” Inner Game […]

U prethodnom tekstu Tanja Dragosavac i ja smo prikazale knjigu Kreativna reflektivna praksa autorki Clare Beckett‑McInroy i Sameere Ali-Baba, fokusirajući se na prva dva dela – definicije reflektivne prakse i tehnike, odnosno modele koji je podržavaju. Nastavila bih ono što smo zajedno započele osvrtom na autorski tekst Gamze Bayraktaroglu iz trećeg dela knjige, koji mi

Verujemo da se pravo bogatstvo profesionalnog razvoja ne nalazi samo u sticanju znanja, već i u deljenju, zajedničkom učenju i razmeni. Tako je i sa razvojem refleksije. Kada se refleksija podeli, ona postaje prostor rasta – ne samo ličnog, već i zajedničkog. Zato je nastao i ovaj tekst. Tanja i Adrijana su se upoznale tokom

Primer peer-to-peer primene psihodinamskog koučinga u analizi poslovnih odnosa: Pre izvesnog vremena, koleginica mi se požalila na mejl koji ju je ostavio u nedoumici. Koliko god da se trudila da razmrsi klupko tuđeg toka misli, išlo joj je slabo. Onda je potražila pomoć prijatelja i pokušale smo da zajedno utvrdimo „šta je pisac hteo da

Kao kouč i supervizor često razmišljam o tome kako mi brinemo o svom wellbeing-u? Kako čuvamo svoju energiju, jasnoću i prisutnost kada nas klijenti obasipaju sopstvenim dilemama, emocijama, pritiscima? Da li sebi dozvoljavamo prostor za oporavak, refleksiju, podršku – ili i mi često upadamo u zamku “još samo da završim ovo”? Ovaj tekst pišem u

Kada sam nedavno popunjavala aplikaciju za određenu akreditaciju u oblasti supervizije, shvatila sam koliko je važno stati, razmisliti i artikulisati ko sam ja kao praktičar (u ovom slučaju supervizor). Upravo to pitanje postavlja se kroz EMCC aplikacije za sve nivoe, a sada sam imala priliku da razmislim o svemu što se desilo na mom putu

Ponekad se ideje rode tamo gde ih najmanje očekujemo – u razmeni komentara na društvenim mrežama, u ritmu prirode, u spontanosti saradnje. Ovo je priča o jednoj takvoj ideji koja se iznenada otisnula iz digitalnog prostora i, bez žurbe ali sa radoznalošću, nastavila da se razvija kroz asinhronu razmenu misli – nekad iz šume Jastrepca,

Nastavljamo sa deljenjem uvida i iskustava iz našeg upitnika o reflektivnoj praksi. Kako je broj razmena i uvida bio zaista bogat, odlučili smo da ih predstavimo u dva dela. Nakon što smo u prethodnom tekstu istražili načine, trenutke i prostore refleksije, sada osvetljavamo šta najčešće dokumentujemo, kako kreativno pristupamo refleksiji i koja ključna lična učenja

U okviru EMCC Srbija zajednice nastojimo da neprestano učimo jedni od drugih, da razmenjujemo uvide i zajedno rastemo. Iz te želje za povezivanjem i deljenjem iskustava razvilo se i ovo novo prikupljanje uvida – posvećeno reflektivnoj praksi. Inspiracija za mali upitnik nadovezala se na prethodno deljenje iskustava o CPPD aktivnostima koje je imalo sjajan odziv,