U prethodnim tekstovima za EMCC Srbija blog već sam pisala o potrebi da u kontinuiranom profesionalnom razvoju koučeva jasnije priznamo i vrednujemo ličnu dimenziju. Kao deo tima CPPD Centra za izvrsnost, sa kolegama radim na razvoju refleksivnih resursa za praktičare, polazeći od toga da se razvoj kouča ne završava kompetencijama, već se produbljuje kroz rad na sebi. Tokom 2025. godine ova tema mi je postala posebno važna – sve jasnije sam uviđala koliko su profesionalni i lični razvoj međusobno povezani i neodvojivi. Razmišljanja, odluke i iskustva u jednoj sferi utiču na to ko smo u drugoj. U mom slučaju, majčinstvo (od ove godine i duplo 🙂), sve češći boravak u prirodi, kao i eksperimentisanje sa različitim kreativnim tehnikama snažno su uticali na to kako razmišljam i kako sam prisutna kao kouč, mentor, supervizor i asesor. Istovremeno, ono što učim i primenjujem u profesionalnom svetu prilično utiče na to ko sam i kako komuniciram u privatnom životu.

Drago mi je što primećujem da se o ovim temama u poslednje vreme sve više piše i razgovara. Koučevi danas sve češće rade sa temama identiteta, vrednosti i lične ranjivosti, u kompleksnim i zahtevnim okolnostima. To otvara pitanje kako se mi sami razvijamo, kako bismo mogli da kreiramo sigurno i stabilno okruženje – i za one sa kojima radimo, i za sebe.

Baš na ovu temu, u časopisu Philosophy of Coaching nedavno je objavljen tekst Julie Carden i Elizabeth Crosse, A New Concept of Coach Development: From CPD to CPPD. U njemu autorke opisuju pomak sa razvoja profesionalne sposobnosti – znanja, veština i kompetencija – ka razvoju ličnog kapaciteta, poput dubljeg razumevanja sebe, otpornosti i refleksivnosti. U ovom tekstu polazim od ključnih ideja tog okvira, a zatim dodajem i glasove kolega i koleginica iz EMCC Srbija zajednice, kroz njihove odgovore na upitnik o tome kako CPPD izgleda u praksi.

Julia i Elizabeth nude okvir koji nas poziva da razvoj kouča posmatramo kao integraciju profesionalne sposobnosti i ličnog kapaciteta – kao jedan, povezan proces. Iako su znanja i veštine i dalje važan deo profesionalnog razvoja, praksa pokazuje da iskustveno učenje, supervizija, reflektivna praksa i lično istraživanje često imaju dublji i dugotrajniji razvojni efekat. Upravo ove aktivnosti razvijaju unutrašnje kapacitete potrebne za rad u složenim situacijama i za kvalitetniji odnos sa klijentima. CPPD ide korak dalje od liste razvojnih aktivnosti i skupljanja sati. Fokus nije samo na tome šta kouč uči, već i kako uči i ko kroz taj proces postaje, odnosno kako se širi njegov lični kapacitet.

Ovo me vraća na poznatu razliku između „raditi“ koučing – primenjivati tehnike, modele i kompetencije radi postizanja određenog ishoda – i „biti“ kouč, odnosno razvijati profesionalni identitet u kojem u odnos donosimo sebe u celini, sa emocionalnom inteligencijom, zrelošću i prisutnošću. U nastavku sam prevela poređenje CPD i CPPD pristupa iz rada Julie Carden i Elizabeth Crosse, kao sažetak ključnih razlika u fokusu razvoja.

Poređenje pristupa razvoju: CPD i CPPD
Oblast poređenja	CPD – Kontinuirani profesionalni razvoj	CPPD – Kontinuirani lični i profesionalni razvoj
Fokus učenja	Profesionalna sposobnost: unapređenje znanja, veština i kompetencija.	Lični kapacitet: produbljivanje razumevanja sebe, emocionalne i etičke zrelosti, refleksivnosti i sposobnosti snalaženja u složenim i zahtevnim situacijama.
Benefit za klijente	Benefit se ogleda u jačanju tehničke ekspertize kouča i širenju koučing repertoara.	Benefit se ogleda u dubljoj promeni kroz veću dubinu odnosa, prisutnost i sposobnost rada sa neizvesnošću i kompleksnim temama.
Primeri aktivnosti	Edukacije za koučeve (npr. vebinari); vežbanje veština uz povratnu informaciju mentora zasnovanu na kompetencijama; supervizija fokusirana na to šta radim.	Dubinski lični rad (npr. terapija, retreati); telesne i somatske prakse (npr. joga); učenje iz životnih iskustava; formalno učenje koje otvara prostor za susret sa paradoksom i kompleksnošću; supervizija fokusirana na „ko sam i kako sam“.
Fokus propitivanja iskustva	Reflektivna praksa usmerena na unapređenje tehnike i ishoda. Tipična pitanja: Šta se desilo? Šta bih mogao/la drugačije?	Refleksivna praksa usmerena na sopstveno razumevanje i davanje smisla iskustvu. Tipična pitanja: Kako ja ovo razumem? Koje pretpostavke, identiteti ili sistemi utiču na moj odgovor? Šta to znači za mene kao osobu i kao kouča?
Profesionalni kontekst	Često je uslov za akreditaciju i evidentiranje profesionalnog razvoja i skupljanje sati.	Iako nije uvek formalno priznat, značajno doprinosi zrelosti kouča, dubini prakse i razvoju odraslih.
Razvojna orijentacija	Raditi: Šta radim kao kouč?	Biti: „Ko sam i kako sam“ kao kouč? Ko postajem i koja je moja svrha?
Odnos prema značenju	Oslanja se na postojeće okvire razumevanja i doprinosi efikasnijem delovanju unutar poznatih načina rada.	Podržava promenu u načinu na koji kouč daje smisao iskustvima, širi perspektive i sagledava situacije iz više uglova.

Detaljnije o teorijskom okviru i CPPD pristupu možete pronaći u celom tekstu (link u referencama), a ovde želim da se zadržim na tome kako se ove ideje žive u praksi kroz iskustva kolega iz EMCC Srbija.

Šta je obeležilo naš razvoj tokom 2025.

Tokom ove godine kolege i koleginice su imale različite pristupe svojim CPPD aktivnostima. Dok su neki čitali knjige i istraživanja, pohađali supervizijske treninge i pratili podkaste i vebinare, drugi su se više zadržavali na promišljanju koliko se ono što nude profesionalno zaista uklapa u to ko su oni kao osobe. Neki su svesno birali da se dublje posvete konkretnim temama u praksi, poput rada sa narcističnim strukturama klijenata ili razvoja u oblasti biznis i lideršip koučinga, dok su drugi svoj fokus usmerili na razvoj reflektivne prakse.

Kao posebno vredne CPPD aktivnosti, kolege i koleginice su izdvajale one koje su istovremeno unapređivale lični razvoj, jačale profesionalnu praksu i uticale na način na koji omogućavaju siguran prostor za druge. Nekima je supervizijski trening doneo strukturisan i vidljiv razvoj, osećaj jasnijeg profesionalnog pravca i nove mogućnosti u radu. Drugima su pomenuti specifični treninzi omogućili da se osećaju sigurnije u sebe i u svoj rad sa klijentima, posebno u zahtevnijim situacijama i u radu sa liderima i osobama na odgovornim pozicijama.

Pored formalnih treninga, značajnu vrednost imale su i jednostavne, ali dosledne reflektivne prakse — redovno vraćanje sebi kroz nekoliko pitanja tokom dužeg perioda, kao i vebinari o refleksiji koji su pomogli da se uspori, dublje oslušne sopstveni doživljaj i odnos sa klijentom. Zajednički imenitelj svih ovih iskustava bio je osećaj veće jasnoće, prisutnosti i stabilnosti u radu, kao i dublje poverenje u proces.
Kako je jedna koleginica sažela: „Ova iskustva su me podsetila koliko je refleksija zapravo mišić koji se gradi — i koliko snažno utiče na kvalitet mog rada, moje odluke i način na koji držim prostor za druge.“

Kako su se lični i profesionalni razvoj preplitali ove godine?

Odgovori kolega i koleginica gotovo da ne prave razliku. Lični i profesionalni razvoj opisani su kao procesi koji “idu ruku pod ruku”, bez jasnih pauza ili granica, i kao “klupko koje nema potrebu da se razdvaja”. Učenje o sebi – kroz treninge, refleksiju i svakodnevna iskustva – neposredno se prelivalo u koučing praksu, menjajući način prisutnosti, odnos prema autoritetima i sigurnost u profesionalnoj ulozi.

Kod nekih je rad na ličnim temama otvorio novu slobodu u radu sa liderima i inicirao nove profesionalne pravce, dok su drugi isticali razvoj unutrašnjih kvaliteta poput upornosti, motivacije i volje. Klijenti su se često pojavljivali kao ogledalo – kroz njihove priče, dileme, hrabrost i sumnje, koučevi su prepoznavali i sopstvene procese. Kako su sami rasli, rasla je i njihova sposobnost da u radu budu mekši, širi i stabilniji, čak i u temama koje nose tenziju, ranjivost ili kompleksnost.

Ovaj odnos možda najbolje oslikavaju reči jedne koleginice: „Za mene ove godine lični rast nije bio posebna sfera, već izvor iz kojeg sam hranila svoju profesionalnu zrelost. A profesionalna praksa je, zauzvrat, produbljivala moj lični razvoj.“

Koje lično iskustvo je tokom 2025. najviše uticalo na profesionalni identitet?

Odgovori ukazuju na to da su upravo lične odluke i svakodnevne refleksije imale snažan uticaj na oblikovanje njihovog profesionalnog identiteta. Neko je doneo svesnu odluku da ne piše i ne objavljuje dok ne razjasni kome zapravo želi da doprinese u razvoju, stavljajući jasnoću svrhe ispred vidljivosti. Drugi su isticali vođenje dnevnika kao redovnu praksu, ili vreme provedeno sa unukom, iz kojeg su crpeli uvide o učenju, podsećanjima, promenama u ponašanju i novim idejama za razvoj posla.

Kod nekih se lično iskustvo prelilo u neke zajedničke inicijative — kroz kreiranje besplatne grupe podrške za koučeve, koja je prepoznata kao vredan prostor povezivanja, učenja i zajedničkog rasta. Jedan odgovor posebno osvetljava pomak u timskom radu: kroz refleksiju je prepoznata potreba da se odustane od kontrole i usmeravanja ka rešenju, i umesto toga stane, oslušne i stvori prostor za glasove svih članova tima. Taj uvid doveo je do drugačije prisutnosti u ulozi timskog kouča — sa više strpljenja, poverenja u proces i spremnosti da se uči i raste zajedno sa drugima.

I za kraj, poziv na refleksiju

Koje je ključno pitanje koje nosiš sa sobom nakon čitanja ovog teksta?

Kako će potraga za odgovorom na to pitanje uticati na tvoj lični i profesionalni razvoj?

Reference:
Carden, J. & Crosse, E. (2025). A New Concept of Coach Development: From CPD to CPPD,  Philosophy of Coaching: An International Journal.

EMCC Global CPPD CfE 

Autor teksta:

Autor teksta: Adrijana Milosavljević, EMCC Senior Practitioner, ESIA, ICF MCC, ACTC

Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne moraju nužno biti stavovi EMCC Srbije i EMCC Global