Ohrabrena mnogim istraživanjima koja povezuju muziku i funkcije koje se odvijaju u ljudskom mozgu i telu, muziku sam tek od skora počela da koristim u koučingu sa klijentima i superviziji sa koučevima, mentorima i liderima.

Koučing je razgovor zasnovan na poverenju u partnerstvo. Poverenje se prostire duž celog odnosa i interakcije, prati proces i pojačava se kako jača vera u sopstvene resurse.

Poverenje se tu ne ograničava, jer za uspešnost procesa potrebno da i kouč i supervizor veruju u svoje kompetencije, u svoje resursno stanje, u resurse i snagu klijenta. Klijent oseća to poverenje i uzvraća poverenjem u poverljivost, u međusobni odnos, u kompetencije, u vođenje, poverenje u potencijal promene i u benefite te promene. Najvažnija uloga koučinga je promena paradigmi koje sputavaju postizanje ciljeva.

Supervizija je posebna vrsta razgovora sa koučem, mentorom i liderom. To je prostor za promenu, unapređenje, poboljšanje profesionalne prakse, ali i prilika za jačanje samopouzdanja, kompetencija i primene profesionalnih standarda. Njena najvažnija uloga je refleksija. Ona se može shvatiti kao „svrsishodno fokusiranje na misli, osećanja, senzacije i ponašanje kako bi se iz tih fragmenata iskustva izvuklo značenje, osiguravajući siguran mehanizam razumevanja i same svrhe supervizije u kvalitativnoj, razvojnoj i promeni punoj resursa.” (Hawkins, Schwenk, 2006)

Kao i u životu, tako i u ovim profesionalnim prostorima, svaka interakcija zahteva da prilagodimo svoj pristup, priču, tehnike, dinamiku i ritam, osobi sa kojom razgovaramo.

Za razliku od svakodnevnih situacija, u profesionalnim prostorima se ćešće susrećemo sa osobama koje nikada pre nismo upoznali, pa je dosta toga u tim relacijama nepoznatnog. Sve to što ne znamo, a što će zahtevati našu pažnju tokom razgovora, traži i specifičan, jedinstven i prilagođen pristup.

I kako uopšte biti siguran da ćemo izaći u susret očekivanjima i potrebama osobe koju ne poznajemo?

Nije to baš cepanje atoma, ali osnova je ista. Potrebno je da voliš to što radiš, da te zanima, da te vodi radoznalost, da bi nešto uradio dobro. I, onda tragaš, istražuješ, primenjuješ, učiš iz grešaka, menjaš, prilagođavaš.

Uslov za uspeh je svakako i da kouč i supervizor poznaju sebe i svoje preference i sopstvenu ulogu u tom odnosu, jer samo tako mogu tehnike i alate, kojima raspolažu, učiniti efikasnijim i produktivnijim.

Muzika – Kreativni alat za refleksiju

Upotreba kreativnih alata za rad povećava sposobnost da sagledamo stvari iz različitih perspektiva, da rešavamo probleme na jedinstven i neobičan način, da kreiramo veze između poznatih, ali i novih stvari i ideja, a sve u cilju postizanja veće sigurnosti u sebe i jačanja blagostanja na različitim poljima.

Tragajući za novim alatima i kreativnim modelima koji bi u koučingu i superviziji doneli dodatnu vrednost, a vođena željom da primenim nove, kreativne tehnike koje bi refleksiju i učenje o sebi učinile jednostavnijima i bržim, upotrebila sam muziku, kao način da doprinesem svojim kijentima da osveste svoje osećaje i skrivene paradigme.

Ohrabrena mnogim istraživanjima koja povezuju muziku i funkcije koje se odvijaju u ljudskom mozgu i telu, muziku sam tek od skora počela da koristim.

Studija ¹ “Exploring the experience of using music and creative mark – making as a reflective tool during coaching supervision” pokazuje uticaj slušanja muzike i jačanja “prostorno-vremenskog rezonovanja”. (Hetland, 2000), povezanost muzike i promene u ponašanju (Panksepp, Bernatzky, 2002) i emocionalne i psihološke odgovore koje dobijamo slušajući muziku, pronalazeći da slušanje muzike ima veliki potencijal da unapredi i kvalitet života i blagostanje. ² Navedena studija se bavi pitanjem: Kako upotreba muzike utiče na klijente i njihovu refleksivnost, kao sastavnoj i suštinskoj ulozi koučinga i supervizije.

Rezultati studije govore da je muzika označena kao katalizator toka (“catalyst for flow”), i značaj muzike je uočen u tri domena: 1. osećaj veće prisutnosti, 2. intenzivan fokus na muziku i 3. pojava jasnoće. ³

1. Osećaj veće prisutnosti i potpune uronjenosti u vežbu – uočen je od strane svih učesnika.
2. Intenzivan focus na muziku je doprineo sposobnosti da klijent sluša, da se umiri, koncentriše (čak i u slučaju dijagnoze poremećaja pažnje).
3. Pojava jasnoće kod svih učesnika, u vidu jasnoće teme, omogućavajući im da pristupe različitim niovima razumevanja šta sve ima tu za njih.

Muzika i uronjenost u određeni ritam, mogu biti podsticaj za jasnoću i razumevanje, i upravo muzika može biti ona važna komponenta koja će jače povezati klijenta i supervizora/kouča, bez obzira na njihov nivo prethodne interakcije ili poznavanja.

Ritam i emocije

Peter Hawkins and Nick Smith⁴ su već povezali emocije i različite kompozicije, govoreći da su i same emocije nošene u ritmu, i to ne samo u muzici, već i u rečima, tonu, pevačevoj gestikulaciji, navodeći istraživanje vođeno od strane Manfed Clynes-a (1977) koji je emocionalne ritmove nazvao “sentic states”. Autor je otkrio sedam bazičnih ritmova, koji su univerzalni: ljutnja, mržnja, tuga, ljubav, senzualnost (čulnost), radost i strahopoštovanje. Strah je obrađen kao zasebna emocija, jer, po autoru, emocija straha cirkluliše drugačije od svih drugih emocija.

Kasnija istraživanja (Richard Borofsky, Malcolm Parlett) razvili su tu ideju u konkretan rad sa menadžerima, konsultantima i psihoterapeutima, kako bi im omogili da prošire svoj emocionalni opseg izražavanja.

Autori navode sledeće primere:

Ljutnja – (smeštena u dnu kičme) je osnova za asertivnost da bi se reklo “Ne” i postavilo jasne granice. U muzici to se može čuti na početku Bethoven’s fifth symphony ili sam početak Bernstein’s “West Side Story”.

Mržnja – (smeštena u stomaku) osnova za čišćenje, izbacivanje svega što više nije potrebno, simbolizuje kraj, završetak. Ritam se može čuti u Wagner’s “Das Rheingold” in Alberich’s arias, i u Verdi’s “Othello”.

Tuga – (smeštena u predelu dijafragme) ritam puštanja, predaje i opraštanja. Bez ovog ritma je nemoguće u potpunosti razumeti bol i patnju drugih. Može se čuti u laganom pokretu Mahler’s fifth symphony ili himni “Abide with Me”.

Ljubav – (u predelu srca) ritam dobrodišlice i uključivanja ljudi, prihvatanja drugih i briga za druge. Ovaj ritam je moguće čuti u Brahm’s “Lullaby”, i u (Countess’s song) Mozart’s “Marriage of Figaro”.

Senzualnost – (često izražena kroz usta i ruke) ritam pokazuje senzualno zadovoljstvo i uzbuđenje. Bez ovog ritma, naši odnosi postaju suvi i sterilni. U muzici ovaj ritam se može čuti u Bizet’s “Carmen” and Ravel’s “Bolero”, kao i u džez muzici.

Radost – (osećaj kroz telo, a vidi se u očima) slavimo i afirmišemo pozitivnost. U muzici se može čuti u Bethoven’s “Ode to Joy” (deveta simfornija), Handel’s “Unto us a Child is Born”, i u Copeland’s “Appalachian Spring” koja se koristi kao moderna himna “Lord of the Dance”.

Strahopoštovanje – osećaj koji proizvodi zalazak sunca, ili spektakularan pogled koji nam oduzima dah. U ritmu oduševljenja, koji prevazilazi nas same, i koji možemo čuti u poslednjim taktima of Mahler’s second symphony ili Ričard Straus “Four Last Songs”.

Na kraju, opisana je emocija straha kao biološki mehanizam u vidljiv u modu “Bori se ili beži”, povezan sa adrenalinom i povećanjem pulsa. Strah – (emocija smeštena u stomaku). Jedinstvenost straha je što se energija kreće ka iznutra, za razliku od svih drugih osećanja. Strah se prevazilazi onda kada energija krene spolja. Možemo ga prepoznati u ritmu Hitchcock’s film Psycho.

Lični uvidi o muzici kao instrumentu za refleksiju

Tokom jedne sesije zajedno smo klijent i ja odslušali dve pesme. Tada mi je klijent rekao da ga jedna od njih, baš dotiče, da je oseća, da je dobio dodatnu sliku svega što mu se dešava. Prepoznao je jasnije gde se taj osećaj javlja u telu, koliko je jak, koje je boje i kog oblika.

Posle toga je jasno znao o kojoj je emociji reč i šta su njegove potrebe u vezi sa njom.

Pomogla nam je muzika, kao što nam pomaže i u svim drugim važnim momentuma.

Muzika je važan deo moj života. Brzi ritam mi pomaže da ostanem dosledna vežbama, a malo sporije note mi pomažu u refleksiji i pripremi za pisanje. Efekat je isti, druge stvari postanu manje važne od one u kojoj sam trenutno.

Pomišljam i na mnoge situacije kada sam razmišljajući o nečemu, dobila odgovor putem pesme koju čujem.

Jasan je doprinos muzike kao alata, za uspostavljanje veza, jasnoći onoga što nam se dešava, ostvarivanju drugačije perspektive i veće prisutnosti.

Upotreba muzike u superviziji i koučingu ima potencijal da unapredi refleksiju i dodatno poveća efekte.

I nikada neću zaboraviti moj uvid da živim moj omiljeni stih iz pesme.

Autor teksta: Tatjana Dragosavac, Leadership Development Coach

Ovaj tekst posvećujem Dimitriju, koji je tek zakoračio u ovaj naš svet sa tako dobrom i bogatom muzikom, uz želju da ga uvek vodi željeni ritam i da ga oseća svim srcem.

1 Beth Clare McManus, Dr Andrea Giraldez – Hayes “Exploring the experience of using music and creative mark – making as a reflective tool during coaching supervision: An Interpretative Phenomenological Analysis”, Philosophy of coaching: An International Journal Vol.6. No.2, November 2021, 22-46.

2 Ibid, Str.26

3 Ibid, str.31.

4 Peter Hawkins, Nick Smith – Coaching, Mentoring and Organizational consultancy, Supervision and Development – Open university Press (2007)

Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne moraju nužno biti stavovi EMCC Srbije i EMCC Global