“Mi ne učimo iz iskustva, već učimo iz refleksije na iskustvo.”
John Dewey
Tekst se osvrće na superviziju kao vrednom podrškom u profesionalnom radu u oblastima kao što su koučing, liderstvo, mentorstvo, konsalting i u drugim podržavajućim delatnostima. Supervizija se može sagledati iz više uglova i ovaj članak se fokusira na nekoliko važnih segmenata supervizije koje je čine moćnim saveznikom u profesionalnom odnosu sa klijentima i sticanju relevantnih kompetencija. Članak dotiče teme kao što su definicija supervizije, ulogu i prirodu podrške u superviziji, razlike izmedju drugih sitema podrške i, na kraju, kakve veze kajsurfing ima sa supervizijom.
Šta je to supervizija
Supervizija je dinamična interakcija zasnovana na razmeni, učenju, uvidima i dubokim promišljanjima o sebi i proživljenom profesionalnom iskustvu.
U superviziji se uspostavlja odnos koji dozvoljava povezivanje sa unutrašnjom mudrošću koja dalje oslobađa prostor za delovanje i kreativnost superviziranih.
Ona se tiče i čuvanja uspostavljenih etičkih normi rada i ponašanja i doprinosi jačanju relevantnih kompetencija.
Evropski koučing i mentoring savet (EMCC) je definisao superviziju kao siguran prostor za reflektivni dijalog sa supervizorom, sa osnovnom svrhom da se osigura očuvanje profesionalnih standarda, fasilitacije daljeg razvoja profesionalne prakse i sigurna podrška blagostanju superviziranih.
Odnos sa supervizorom podrazumeva potpuno poverenje i ne postoji nikakva hijerarhija odnosa u razgovoru, jer i supervisor u svom radu ima supervizora koji mu pomaže da napreduje u svojoj profesionalnoj praksi.
U članku “The value of coaching supervision as a development process” Alison Hodge govori o superviziji u koučingu i dotiče momenat koji je važan ne samo u oblasti koučinga već i u svakoj drugoj profesionalnoj delatnosti. Navodi da je supervizija odnos uzajamnog učenja, koji pruža podršku u ličnom i profesionalnom razvoju1 i supervizirani mogu da dobiju pravi pregled svoje prakse. Time razvijaju i osnažuju sebe jer je supervizija polje za njihovo emocionalno i profesionalno blagostanje i rast. Kroz odnos i dijalog u ovom savezu dobijaju se povratne informacije, šire se perspektive, generišu nove ideje i čuvaju profesionalni standardi.(Hodge 2013: xv)
Koja je prava priroda supervizije
Supervizija se sprovodi u svim delatnostima gde su osobe u ulozi i na poziciji da mogu pomoći drugima da unaprede svoj rad, da se razvijaju i rastu, istovremeno omogućavajući učenje koje je dvosmerno. Ono što superviziju čini posebno vrednom su njene razvojna i transformativna priroda.
Razvojnu prirodu čine efekti i rezultati koji prevazilaze sam susret izmedju superviziranog i supervizora. Razvojni efekti supervizije su vidljivi u jasnoći šta je potrebno sledeći put drugačije uraditi. Alati koji se koriste u tom cilju su postavljanje jasnih željenih ishoda supervizije, postavljanje pitanja i evaluacija razmišljanja, stavova, ponašanja, osećanja, učenje novih kompetencija i razumevanje kako ovi segmenti utiču na interakciju.
Tranformativna priroda supervizije nastaje kada se supervizirani usmere da pogledaju u sebe i opišu kako percipiraju sebe u odnosu na klijenta i/ili u odnosu na temu sa kojom je klijent došao. Ta samospoznaja se ostvaruje refleksijom i reflektivnošću. Jedno od moćnih pitanja u tom kontekstu je: Kako je to klijentovo iskustvo povezano sa vama? Refleksijom se postiže spoznaja skrivenih, zaboravljenih ili zanemarenih dešavanja koje samo traže dobru priliku da budu primećene i prihvaćene. Transformativni uvidi se ostvaruju i pružanjem povratne informacije koja se dobija u superviziji, a koji se tiču odnosa superviziranog sa samim sobom i sopstvene percepcije sebe kroz proživljeno iskustvo.
Uvidi su transformativni jer se tiču učenja o sebi i svesnosti nekih unutrašnjih uvida o sebi, a koje mogu biti ogledalo interakcije sa drugima.
Kako se odvija supervizija
Svako pitanje koje izaziva razmišljanje o sebi i koje dozvoljava drugačiji ugao gledanja na doživljeno iskustvo je korisno u superviziji.
Prvi asocijacija na superviziju može aludirati na to da se u superviziji samo priča o nekim problemima. Dešava se da osobe koja dodju na superviziju zaista budu fokusirane na negativna iskustva. Čini se kao da žure da ispričaju nešto čime nisu zadovoljne, kako bi se tog osećaja što pre oslobodile. Ali to ne doprinosi prijatnoj i opuštenoj atmosferi, što može dalje uticati i na odnos supervizora i superviziranog.
U mom iskustvu vodjenja supervizija, u takvim slučajevima zamolim ih da napravimo malu pauzu, da malo zastanemo i podržimo kreiranje našeg, podržavajućeg odnosa. Time stičemo uvid u širu sliku, tj Super Viziju onoga što nam se desilo u profesionalnom iskustvu. Koristim pitanja kojima adresiramo i sve ono što je bilo dobro i sve ono na šta mogu biti ponosni na sebe u vezi sa odredjenim iskustvom.
Takva pitanja mogu da donesu preko potreban balans u razmišljanju i prihvatanju da je iskustvo kompleksno, da ništa nije crno i belo i da u svemu što nam se dešava postoji čitav spektar boja. Takav pristup oslobadja prostor da se bez žurbe i osećaja krivice iznese i sve ono drugo sa čime je osoba i došla na susret, a tiče se onoga što je ostalo nerazjašnjeno ili što osoba želi da pogleda iz drugačije perspektive.
Supervizija je široki prostor koji u sebi sažima sva dosadašnja učenja, jer se mogu koristiti alati i tehnike iz koučinga, ali i iz mentorstva, konsaltinga i menadžmenta.
Supervizija podseća na raširena jedra koja se, oslanjajući se na vetar, pomažu brodu da klizi po površini mora i usmerava ga da stigne na željenu destinaciju.
A šta sa kajtsurfingom
Kada sam već pomenula jedra i vetar, ostajem sa tom ilustracijom jer ovih dana često gledam kajtsurfing na obalama Severnog mora. Dobih ideju da bih mogla uzeti baš tu aktivnost kao metaforu koja će opisati razliku izmedju koučinga, mentor koučinga i supervizije, ne bih li dodatno opisala prirodu superviziju.
Postavljamo metaforu tako da nam je vetar, jedna tema u koučingu, a uzburkano more klijent, sa kojima surfer (koji u ovoj ilustraciji može biti jedan kouč), ulazi u interakciju prilikom Kajtsurfinga i pravimo paralelu izmedju te tri podržavajuće delatnosti.
Ta metafora bi ovako izgledala:
Koučing bi podržao osobu da osvesti šta želi u vezi kajtsurfinga, kakvom iskustvu teži, šta je tu najviše motiviše i šta će joj to doneti. Kouč ne mora da zna kajtsurfing da bi pomogao drugome da krene u tu aktivnost i da je nauči i praktikuje. Kouč će ohrabriti osobu da bolje upozna svoju motivaciju, vrednosti koje želi tim ciljem da zaštiti, i svoj identitet u tom iskustvu. Osoba će biti podržana da pronadje nekog ko će joj u tome pomoći i sa kim će zajedno to i iskusiti, znajući da će time pridoneti svom samopouzdanju, sigurnosti u svoje sposobnosti, postižujući, korak po korak, praktično ostvarenje željenog cilja.
Mentor koučing bi vodila osoba koja je iskusna u kajtsurfingu. To je upravo ona osoba koja je već ostvarila interakciju sa morima, iskusila razne vetrove i ume da poduči kako da osoba upravlja jedrom, i uživa na talasima. Mentor kouč bi joj pokazao koje su veštine najvažnije u toj aktivnosti, šta je sve potrebno da bi se upravljalo time na bezbedan i siguran način i podelio bi teoriju, ali i svoje iskustvo šta može sve da je sabotira dok leti na vodi.
Supervizor bi bio neko sa kim bi ta osoba imala potrebu da podeli doživljeno, dobro i loše iskustvo kajtsurfinga, u vezi sa interakcijom sa različitom vrstom vetrova i morskih talasa.
Radeći nešto što volimo i u čemu uživamo, ne znači da se u tome u jednom momentu, ne možemo zaglaviti, uplašiti i da se neće javiti potreba da to rasvetlimo, ili da bar malo sebe bolje razumemo u različitim odnosima u tom iskustvu.
More može biti nemirno, može nas iscrpeti, i može nas umoriti i doneti nam uvid da smo opterećeni i da nismo sigurni šta nam se dešava. Možemo početi kriviti vetar za to iskustvo. Može se desiti da pomislimo da nam more nije naklonjeno i da namerno želi da nas potopi. To su sve teme za superviziju, kao i sve ono što sami ne možemo da razumemo u tom iskustvu.
Supervizija nas upravo putem refleksije na to iskustvo oslobadja negativnog osećaja, utiska koji nam ne dopušta da uživamo u tome što radimo, rasvetljava nam probleme kroz koje, vetar i more šalju neku poruku za učenje o sebi.
Pomaže nam da vidimo kako da vratimo kontrolu u naše ruke i da razumemo šta je još potrebno da naučimo da bismo nastavili da pružimo talasima i vetru novi smisao, navigirajući promenu.
Supervizorija je more različitih iskustava koje se percipiraju kao prilike za učenje, a koje doprinose da se veštije uhvatimo u koštac sa svim vetrovima, da ostanemo entuzijastični i radoznali u vezi onoga što volimo da radimo, i sve sigurniji u svoje veštine, i sve dok nas talasi zapljuskuju.
Autor teksta: Tatjana Dragosavac
Leadership Development Coach and Supervisor
Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne moraju nužno biti stavovi EMCC Srbije i EMCC Global
- The value of coaching supervision as a development process: Contribution to continued professional and personal wellbeing for executive coaches Alison Hodge, Chiswick, London, UK
