Tekst iz life coaching oblasti – edukativni koučing vodič za razvoj zrele inicijative kroz hedonističku motivaciju

„Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima!“ (Jevanđelje po Mateju, 5:12)

Reč hedonizam znači zadovoljstvo, uživanje. Kao i sve aktivnosti u životu, i uživanje može biti zrelo i nezrelo – razvojno i nerazvojno.

Postoji i hedonofobija – strah od zadovoljstva i razvijanje osećaja krivice ako se prepustimo uživanjima i anhedonija (bez zadovoljstva) ili nemogućnost uživanja u aktivnostima koje bi same po sebi trebalo da pružaju zadovoljstvo.

Nas definišu potrebe tela i duše. Svako ima različite potrebe i po kvantitetu i po kvalitetu. Svako je opremljen svime što njegove potrebe traže, ali i potencijalima koje treba da razvije, da bi te potrebe ostvario. Potrebe tela su: unos hrane i tečnosti, potreba za snom, prirodna žudnja… Glas tela su osećaji: glad, žeđ, toplota, hladnoća, bol, pritisak, umor… Duša ima svoje potrebe: za ljubavlju, kreativnošću, znanjem, uspehom, pripadanjem, materijalnim stvarima… Glas duše su osećanja, emocije: ljubavne emocije, posvećenost, nežnost, intimnost, brižnost… Najbitnije je zadovoljiti autentične, osnovne potrebe. Zadovoljenje potreba i duše i tela u nama izaziva spokoj, mir, zrelo zadovoljstvo…

Da bi to postigli, potrebno je da težimo ka zreloj volji (motor psihe) i zreloj inicijativi (pokretač psihe).

Jednom se živi! Tako je – ali kako se živi? Koji je kvalitet života? Najpre mi treba da odlučimo da zrelo živimo, jer mir i spokoj u duši nema cenu! Potrebno je da imamo, za početak, dobru volju, pa veštinu volje, aktivnu volju, jaku volju, kreativnu volju… – sve to može da se vežba na koučing seansama.

Čovek može razvijati i sposobnost za inicijativu, tj. za pokretanje aktivnosti koje su razvojne i koje može sam osmisliti, planirati, pokrenuti i sprovesti. Da bi čovek imao zrelu inicijativu, osnovno je da ima zreli motiv i kapacitet za realnost. Na koučing seansama se može proraditi koje su vaše motivacione linije, šta je ono što vas pokreće, ispunjava, čini vas zadovoljnim, srećnim, ostvarenim….

Ovde ćemo pre svega pričati o čulnom zadovoljstvu – telesnom hedonizmu.

Čula su naš jedini kontakt sa spoljnim svetom. Čulima skrećemo temu razmišljanja sa prošlosti i budućnosti na sadašnjost. Ako ih koristimo kako treba, svesno, umereno i balansirano, možemo da budemo u lepom i dobrom stanju unutrašnjeg mira. Sigurno nije dobro po nas ako ih koristimo da bi pobegli od stvarnosti i realnosti, od razmišljanja i suočavanja sa sobom i sa životnim problemima. Ako preterujemo i koristimo ih u ekstremnim varijantama, neadekvatno i nezdravo, da bi dobili jak, instant, ekstazi doživljaj, imaćemo euforije i padove. Ti padovi su problem i oni izazivaju zavisnost, adikciju u potrebi za lučenjem hormona sreće, jer težimo da ga stalno imamo. Nije dobro ni da ga nikad nema, a ni da ga stalno ima. Prirodno je da oscilira.

Svi maštamo o sreći, da živimo srećno i dugovečno! Sreća zavisi od hormona sreće koji se prirodno luči pri određenim aktivnostima i stanjima organizma. Najzastupljeniji su: dopamin, serotonin, endofrin i oksitocin. Danas često sreću kupujemo novcem, pravimo je, romantizujemo… Imamo potrebu da brzo – instant budemo zadovoljeni. Današnja potrošačka kultura je napravljena da stvori iluziju sreće i ulepšanog izgleda sveta…

Obzirom da to ne možemo stalno da ostvarujemo, često se kod osoba koje su emocionalno nestabilne, sklone samooptuživanju, usled anksioznosti ili depresije, javlja sindrom sagorevanja (eng. Burnout syndrome). To je posledica hroničnog, nagomilanog stresa i psihofizičke iscrpljenosti. Često se javlja kao posledica preteranog rada i konflikata na poslu ili porodici tj. u sredini u kojoj je osoba svakodnevno izložena pritiscima. Sve to može dovesti do niza psihosomatskih tegoba kao i psihičkih problema.

Umesto zadovoljeni, mnogo je bitnije da budemo zadovoljni! Danas postoji izraz Well-beingili blagostanje. „Nisam tužan, nisam u euforiji, lepo mi je, ne treba mi dodatno lučenje hormona sreće, dobro mi je ovako bez preteranih uzletanja i padova…“.

U nama se stalno bore dve struje koje utiču na naše odluke: svesnost – nesvesnost, razvijanje – nerazvijanje, Bog i Đavo ili raj i pakao, Eros i Tanatos ili „nagon života“ i „nagon smrti“, kreativno – destruktivno…. Sve je to u nama, i sve je to deo našeg bića. Najbitnije je da se trudimo da sve odluke u našem životu donosimo iz svesnog dela sebe. Da to bude konstruktivno i razvojno za nas. Da budemo prisutni ovde i sada, uz pomoć naših čula.

Terencije (Rim II p.n.e.) je rekao: “Homo sum, humani nihil a me alienum puto“. („Ja sam čovek, ništa što je ljudsko nije mi strano.”)

A čika Jova Zmaj poručuje:

I ako padneš, probaj da se ne ukaljaš,

A ako se ukaljaš, nemoj da se valjaš…

Direktno zadovoljenje potrebe i uživanje koje ono donosi, mogu pratiti i brojne neprijatne posledice. U potencijalnim posledicama našeg ponašanja na putu postizanja zadovoljstva ogleda se razlika između zrelog i nezrelog hedonizma. Uživanje droge, alkohola, prejedanje, opsesivnost i seksualna opsednutost… za neke predstavljaju vrhunski užitak. A koja je cena takvog uživanja? Naročito ako pređe u nemogućnost kontrole i zavisnost.

Istraživanja navode da su vrhunski oblici čulnog uživanja u hrani, piću, seksualnim odnosima i muzici.

HRANA

Hrana predstavlja osnovnu telesnu ljudsku potrebu i bez nje ne možemo da živimo. Kroz hranu unosimo sve hranljive elemente koji su potrebni našem organizmu: proteini, ugljeni hidrati, minerali, vitamini, masti, voda… Sadržaj ovih osnovnih i drugih sastojaka (organskih jedinjenja) je različit u namirnicama, pa se one međusobno razlikuju po kvalitetu i senzornim osobinama. Ukoliko se nedovoljno unose pojedine veoma bitne hranljive materije ili se prekomerno unose u organizam, nastaju bolesti usled nepravilne ishrane.

Hrana je oduvek bila i deo kulture jednog naroda. Još su stari Rimljani imali poslovicu: “Ako želiš da upoznaš jedan narod, sedi za njihov sto, jedi njihovu hranu, pij njihova vina.” Gastronomska kultura je neodvojivi deo kulturne baštine svakog naroda, a koliko su neki narodi uspeli da očuvaju svoju gastronomiju najbolje govori podatak da je francuska gastronomija 2010. godine upisana na UNESCO listu nematerijalne baštine čovečanstva.

Kulinarstvo je umeće pripremanja hrane, bilo u svežem obliku ili primenom raznih procesa termičke obrade namirnica uz dodatak začina. To je kompleksan proces koji se razvijao sa opštim razvojem ljudskog društva. On uključuje ne samo klasično pripremanje hrane (kuvanje, pečenje, prženje, pohovanje, blanširanje, dinstanje i ostalo), nego i odabir pravog recepta, sastavljanje jelovnika, nabavku namirnica, kao i njihovo konzumiranje, obično sa pijetetom i stilom i nezaobilaznim razgovorima o kulinarskom umeću.

Proces pripremanja hrane datira još iz vremena otkrića vatre, kad su ljudi otkrili da mogu, uz pomoć vatre i namirnica iz prirode (meso, žitarice, plodovi polja i vode) pripremati hranu tako da bude ukusnija i bolja. U svim mitologijama sveta ognjište je srce kuće, sveto mesto, unutrašnje duhovno središte. Ono je i centar doma i predstavlja pupak, širenje i blagodarnost života porodice…. Al’ se nekad dobro jelo, baš...

Hrana može da nam služi da samo napunimo želudac, bez ičeg korisnog po našu dušu, a možemo i svim čulima da uživamo u njoj. Koliko samo postoji namirnica biljnog i životinjskog porekla koje se koriste u ljudskoj ishrani! Zatim, koliko načina pripreme – sa prilozima, prelivima, dekoracijama, sa koliko mirisa, ukusa, boja… Definitivno, mogu sva čula da uživaju! Danas su nam relativno lako dostupne, skoro sve namirnice iz svih krajeva sveta. Da ne govorimo o tehnikama kuvanja i mogućnosti dolaženja do recepata raznih svetskih kuhinja i „malih tajni velikih majstora kulinarstva“ – što bi rekao Stevo Karapandža, poznati kuvar. Koliko samo ima Youtube, tv kanala i emisija sa tom temom, sajtova, knjiga, časopisa, članaka, blogova, podkasta…

Potrebno je samo da izdvojimo malo vremena, volje i inicijative, za zrelo i svesno uživanje u svakom zalogaju hrane. Kada pripremate hranu, kao i kada konzumirate hranu koju je neko drugi pripremio, obratite pažnju na sastojke. Od čega se sastoji (proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini, vlakna… pa detaljnije, kog porekla su proteini…). Šta koji sastojak sadrži – koji ukus, miris, teksturu, oblik. Kako to na tanjiru izgleda, koje su boje prisutne. Od svake namirnice i svakog jela možemo, ugostiteljskim rečnikom, da napravimo „specijalitet kuće“, a možemo i da smućkamo „kuvano jelo dana“. Da ne pričamo o džank fud (junk food) hrani…

Kroz hranu možemo da osetimo kako nam u telo ulazi energija i ljubav. Zato se i kaže da „put do ljubavi vodi preko stomaka“ (centar za seksualnu aktivnost je pored centra za apetit). Unošenjem hrane osećamo kako se ispunjavamo mirom i kako postajemo zadovoljni!

• Kakav vi imate odnos prema hrani?
• Da li uživate u svakom zalogaju?
• Da li vam je bitan sklad boja na tanjiru, miris začina, komleksnost ukusa, mekoća preliva, zvuk spremanja…

Na žalost, sve češće se javljaju ekstremni obliciporemećaja nagona za ishranom kao što su anoreksija i bulimija. Hranaje u savremenom društvu sve manje potreba, a sve više navika. Obično je u vezi sa opsesivno – kompulsivnim poremećajem, ali može biti i simptom za mnogo teža, patološka stanja, naročito kada su u pitanju takozvana “vučja glad” i “konjska žeđ” (bolesna proždrljivost i ispijanje vode). Ispitivanja potvrđuju da je veliki broj namirnica nalik heroinskoj zavisnosti, gde osećamo potrebu za sve većim količinama, da bi se proizveo isti endorfinski efekat. Određena vrsta hrane koja je visokokaloričana, sadržinski siromašna a lako dostupan, podiže raspoloženje i lakše stvara zavisnost i žudnju za osećanjem zadovoljstva.

Ljudi koji jedu na emotivnoj bazipokušavaju da hranom popune unutrašnju prazninu, naročito u fazi patološkog prejedenja, kada u potpunosti gube kontrolu nad sobom i sopstvenim impulsima. Emocije koje preovlađuju u pomenutim situacijama, vremenom se, uslovljavanjem, vezuju za hranu, pa prejedanjem u samoći i u stresnim situacijama pokušavaju da pronađu utehu. Glad nije isto što i apetit. Glad je fiziološka potreba da se popune istrošeni depoi energije i organizmu povrati snaga, a apetit se može javiti istovremeno kad i glad, ali i potpuno odvojeno. Bitno je prepoznati emocionalne okidače koji podstiču pojačani unos hrane i truditi se da se emocije ne izražavaju somatizacijom.

Sve je do nas. Velika je razlika između zrelog i nezrelog hedonizma, kada je hrana u pitanju.

PIĆE

Kao i hrana i unošenje tečnosti u organizam predstavlja osnovnu telesnu potrebu bez koje ne možemo da živimo. Glavna stvar se odnosi na to – koju tečnost unosimo, koju količinu, šta izaziva u nama i da li nam je to na korist ili štetu.

Voda – najosnovnije, najjedostavnije, bazično piće. Oko 70% čovekovog organizma čini voda, a isti je odnos vode i ostalih materija na planeti zemlji! To je providno piće bez mirisa i ukusa. A onda vidimo da može biti tvda i meka, sa dodacima raznih hemijskih elemenata, potom, zavisi i odakle potiče ta voda… Osnovno, jednostavno a nezamenjivo bogatstvo, zvano – voda… Optimalna količina vode zavisi od osobe, ali generalno važi pravilo da se pije kada osećamo žeđ i da se unos prilagođava fizičkoj aktivnosti, temperaturi i ishrani.

Sokovi – prirodno ceđeni od raznog voća i povrća. Ovde ne bih pisao o gaziranim, energetskim i drugim veštačkim pićima koje nazivaju sokovima a koji organizmu pričinjavaju nemerljivu štetu!

Čajevi – od biljke koja se zove čaj Camelia sinensis. Mogu biti beli, žuti, zeleni, ulong i crni. Čajevi su posebna tema za sebe, jer se može mnogo govoriti o različitim načinima proizvodnje, pošto dolaze sa raznih podneblja, iz raznih zemalja.

Druga vrsta napitaka za koje je takođe odomaćen naziv čaj, a zapravo je to topli napitak od sušenih začinskih ili aromatičnih biljaka i voća – tu imamo “čajeve” od nane, kamilice, hajdučke trave, žalfije, od šipka, brusnice, šumskog voća…

Kafa – je mešavina dve biljke iste botaničke grupe ali različite vrste, poznate kao Arabika i Robusta. Postoje četiri vrste kafe koje se svakodnevno konzumiraju širom sveta: crna kafa, espresso, filter i instant kafa ali i mnoštvo “varijacija na temu” nastalih kombinovanjem sa raznim dodacima kao što su npr. šećer, mleko, šlag, alkohol itd. Kafa je bogata mnoštvom ukusa, mirisa, boja i puno je razloga za čulno uživanje u ovom napitku.

Uz uživanje, ako se umereno kunzumira, nauka je otkrila i brojne zdravstvene prednosti kafe, tačnije – kafa zapravo može da smanji rizik od nekih bolesti jer sadrži veliki broj antioksidanata u sebi. Ali velike količine kofeina mogu dovesti do raznih nuspojava koje variraju od pojedinca do pojedinca, kao što su osećaj razdražljivosti ili nemir, češće mokrenje, ubrzan rad srca, uznemirenost u stomaku, crvenilo lica… do osećaja dezorijentisanosti i halucinacije.

Dakle, apsolutno nema razloga da potpuno isključimo kafu, ali je mudro obratiti pažnju na to u kojim količinama je pijemo na dnevnom nivou. Imperativ je da znate granice onoga šta je dobro za vas, a šta nije. Kao i kod mnogih drugih stvari, suština je u umerenom konzumiranju i jedino kroz umerenost možemo govoriti o zrelom uživanju. Svako preterivanje utiče na dizbalans organizma i ugrožavanje zdravlja.

Žestoka alkoholna pića su dobijena destilacijom voća, povrća, žitarica ili šećera koji su već prošli alkoholnu fermentaciju. Mnoštvo različitih sirovina sa svojim ukusima i mirisima, zatim, različiti načini proizvodnje, odležavanja i starenja, povećeva kompleksnost, finoću i balansiranost aroma.

Tvrdnja da alkohol štetno deluje na nervni i kardiovaskularni sistem, jetru, da izaziva zavisnost je neosporna. Međutim, brojne studije bave se time da li njegovo konzumiranje može da koristi zdravlju. Niz naučnih istraživanja utvrdila su da umerenost u piću, što se meri povremenim konzumiranjem jednom do dve čaše dnevno, smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti i dijabetesa, smanjuje stres i sigurno može da nam pomogne da se opustimo, otvorimo i uživamo u životu, što takođe spada u zreli hedonizam.

Pivo – predstavlja jedno od najstarijih (datira iz 5. milenijuma pre nove ere) i najčešće konzumiranih alkoholnih pića u celom svetu. To je treće najpopularnije piće, posle vode i čaja. Pivo se najčešće kuva od sladnog ječma, ali se može napraviti i od pšenice, kukuruza i pirinča. Za pravljenje piva, osim ječma, neophodni su i hmelj, kvasac i voda. Oko 90 odsto piva čini voda. U jednom litru piva nalazi se prosečno oko 4,6 g proteina i 35,5 g ugljenih hidrata, brojni minerali, kao što su kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, cink, bakar, mangan, selen, fluor i silicijum. Pored toga, pivo sadrži i značajne količine fluorida, folata, holina, silicijuma, vitamina B kompleksa i polifenola (poput flavonoida i folne kiseline).

Zanatska ili popularno nazvana kraft piva polako ali sigurno sve više zauzimaju visoko mesto u srcima potrošača. U Srbiji posluje preko 50 registrovanih kraft pivara.

I pivo nosi sa sobom mnoštvo ukusa, mirisa, različite strukture, koje možemo da osetimo ako konzumiramo u umerenim količinama.

Vino – najkompleksnije, najuzvišenije, najinspirativnije piće na svetu. Stotinama godina je deo društvenih, verskih i kulturnih događaja. Vino simbolizuje Hristovu krv. Prvo Hristovo čudo je pretvaranje vode u vino. Mnogi umetnici su od pamtiveka pod blagotvornim dejstvom ove tečnosti napisali, komponovali, naslikali, neka od svojih najboljih dela. Inspirisani vinom, mnogo je onih su mu se “odužili” pišući pesme i slikajući slike upravo posvećene vinu. Piće u kome uživaju sva čula, uključujući i telo i dušu, jer veseli srce čoveku… Može da se pije samo, ali je još bolje uz hranu i u društvu.

Za većinu ljudi uživanje u čaši ili dve crvenog vina svakog dana može biti deo hedonističkog rituala, ali i deo zdravijeg načina života. Svojim antioksidativnim, protivupalnim i lipidno – regulacionim efektima, crno vino se svrstalo u grupu poželjnih namirnica, u propisnim količinama. Vino predstavlja bogat izvor resveratrola – prirodnog antioksidansa koji se nalazi u koži grožđa. Antioksidanti, kao što je poznato, smanjuju oksidativni stres u telu koji ima dokazane veze sa mnogim bolestima, uključujući rak i bolesti srca.

• Na koji način konzumirate pića, a naročito vino?
• Da li obraćate pažnju na miris, ukus, boju, dodir – kako vam dodiruje nepca, pa je meko, tvrdo, oporo,… na zvuk čaše o čašu kada nazdravljate…

Razne vrste pića mogu da nam pruže velika zadovoljstva koja dobijamo putem čula, jer su u stanju da dovedu čoveka u stanje mira i blagostanja, samo pod uslovom da se konzumiraju zrelo – svesno i umereno. U suprotnom, mogu da izazovu brojne zdravstvene, fizičke i psihičke poremećaje, koji mogu da imaju čak i tragičan kraj.

SEKSUALNI ODNOSI

Dve osnovne sile koje pokreću čoveka su:

Agresivnost – nagon za održanjem vrste (suprotno je destrukcija) i seksualnost – nagon za produženjem vrste. Eros je u grčkoj mitologiji prvobitno Bog stvaranja i života, jedno od prvonastalih bića. Bog ljubavi, strasti i seksualne požude. Pandan Erosa u rimskoj mitologiji je Kupidon.

Prema Frojdovoj teoriji nagona, „eros“ ili „nagon života“ objedinjuje sve nagone samoodržanja individue, s jedne, i nagone produženja vrste ili seksualne nagone, s druge strane. Po Frojdu, cilj erosa je produžavanje i uvećanje života, te je on u osnovi ne samo braka i porodice, već svake socijalne zajednice i kulture. Frojdove faze psihoseksualnog razvoja od rođenja su: oralna, analna, falusna, faza latencije i genitalna faza.

Sila seksa u čoveku može biti godinama neprobuđena, ali kada je neko upozna, nikada više, dok je živ, ne može da je zaboravi. Onaj ko upražnjava seks, zna da se nalazi pred nečim što se dešava punim intenzitetom samo kada se opusti i potpuno prepusti do tačke gde se gubi kontrola i kroz orgazam dolazimo do spoznaje o nečimu većem od naše svesti. To su čiste životne sile koje komuniciraju nezavisno od nas tako da ne možemo da sakrijemo ko smo. Nije bitna predstava koju imamo o sebi. Nisu bitne poze, spremljeni odgovori, časna opravdanja. U seksu je teško obmanuti partnera jer se tada svako pokazuje kakav stvarno jeste. Otvorena čula dolaze do krajnje osetljivosti, koja izaziva naboj i napetost, koja pak teži da se oslobodi kroz spoj tela i energije u vidu orgazma. Za sve ovo, pored uključenih pet čula, neophodna je i ljubav, jer jedino tako možemo iskusiti jedinstvo sa Bogom, ponovni susret prave prirode sa smislom života, povratak u Edenski vrt, „sjedinjenje sa univerzumom“. Na kraju, kruna svega je taj osećaj dubokog, nesvakidašnjeg mira i blagostanja.

Seks iako tako iskonski i prirodan, prolazio je kroz mnoge faze u ljudskom društvu i kulturi. Od tabu teme, zabranjene aktivnosti, nečiste radnje… do seksualne revolucije, ukidanje svih moralnih načela, apsolutne seksualne slobode… Danas se oslobođeno govori o temama ljudske seksualnosti, o seksualnom razvoju, usmerenju, obrazovanju, zločinima, seksologiji, o bolestima koje su prenosive seksualnim putem, seksualnim manipulacijama…

Seks možemo porediti sa zrelim hedonizmom samo u zreloj ljubavi, koja podrazumeva i emotivnu zrelost u partnerskim odnosima, gde uživamo svim čulima. Može da bude i nezreo – i tada prerasta u hiperseksualnost ili kompulsivno seksualno ponašanje – poremećaj seksualne zavisnosti, koja u nekim slučajevima, mora da se leči klinički.

• Kako vi uživate u seksu?
• Da li pamtite miris strasti, dodir kože, ukus poljubca, lepotu tela, krik nagona…

MUZIKA

Muzika je prisutna u svakoj poznatoj kulturi, prošloj i sadašnjoj. Ona je znatno varirala između vremenkih perioda i lokacija tako da postoji najmanje 50.000 godina i sastavni je deo ljudskog života.

Od samog prapočetka, čovek se služi muzičkim izražavanjem. Osnova muzike koju čine ton i ritam duboko je ugrađena u ljudsku fiziologiju. Rad našeg srca i naše disanje odvijaju se u ritmičkim procesima. Dok govorimo, koristimo se tonovima koji se razlikuju po jačini ‒ od tiših, do vrlo glasnih.

Možemo zaključiti da je muzika oduvek bila deo nas i da smo mi oduvek bili deo muzike. U skladu sa tim, spektar uticaja muzike na čoveka, veoma je širok. Vibracije zvuka deluju na sve procese u mozgu i time direktno utiču na kognitivne, emocionalne i telesne funkcije čoveka. Ako ravnu površinu pokrivenu peskom tretiramo zvukom, ona će se organizovati u obrasce koji mogu biti lepi i simetrični ili pak sasvim nepovezani, što zavisi od frekvencije, jačine, kvaliteta, izvora i drugih obeležja. Pevanje može na sličan način delovati na telo, opuštajući ga ili osnažujući ga.

Zvuk utiče na telesne ćelije i organe, pa ne čudi da muzika deluje na stanje svesti, harmonizaciju desne i leve strane mozga, na krvni pritisak, cirkulaciju, disanje i druge procese koji se odvijaju u telu.

Kada je u pitanju čovekov intelektualni život, dokazano je da slušanje muzike ‒ a pogotovo sviranje nekog instrumenta ‒ pozitivno utiče na naše moždane funkcije. Slušanje i stvaranje muzike snažno deluju na razvoj kreativnosti kod čoveka. Muzika je blagotvorna i za čovekovo duševno raspoloženje i emocionalni život. Istraživanja su takođe pokazala da treba slušati što raznovrsniju muziku.

Muzika, osim što je samostalna umetnost, vrlo često dolazi i kombinovana sa drugim vidovima umetnosti, i kao takva može pojačavati uticaj tih drugih vidova umetnosti. Filmska muzika pojačava doživljaj filma, stvara atmosferu u filmu, odmah po muzici znate koji film gledate, da li horor ili komediju, čak i kada ne znate naslov i žanr. U slikarstvu muzika pojačava utisak slike, a neki moderni pisci danas čak koriste muzičku podlogu uz knjige. Čitanje poezije pred publikom je potpunija uz pratnju muzike.

Muzikoterapija je posebna profesija koja obuhvata niz pristupa, filozofija, metoda i na muzici zasnovanih intervencija.

Na pitanje zašto ljudi slušaju muziku, najčešći odgovori su: ’Slušanje muzike je zabavno’, ’Evocira uspomene’, ’Izaziva emocije’, ’Poboljšava energetski nivo’, ’Muzikom možemo utoliti glad za uzbuđenjem’, ’Pomaže nam da skrenemo misli sa nečega’, ’Obezbeđuje nam emotivno pražnjenje kada nam je to potrebno’, ’Pospešuje mentalnu aktivnost’, ’Povezivanje sa ljudima’…

U savremenoj kulturi je posebno izražen spoj muzike i teksta. Pesme su terapija. Ljudi se sa tim temama poistovete i bude im lakše. Kao na grupnoj terapiji.

• Kako vi slušate muziku?
• Da li puštate da vas vodi ritam, gruv, melodija, tekst…

Zrelo uživanje u muzici je kad zaista slušamo muziku, zvuk, tekst, aranžman, kada osećamo emociju kompozitora, izvođača, poruku teksta u pesmama.

I za kraj, može se zrelo uživati u svakodnevnom životu, u svim uslovima, društvenim sredinama i slojevima. Potrebno je “samo” da isključimo „autopilot“, i unesemo svest u svoje aktivnosti. Tada postajemo zreli hedonisti. Tako razvijamo i svoju sposobnost za Inicijativu i Sposobnost za ljubav i rad.

Život može biti lep ako ga živimo svojim punim potencijalima autentične ličnosti…

Autor teksta:

Ivica Stojanović, Član EMCC Srbija, Edukant O.L.I. psihodinamskog koučinga, u superviziji

Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne moraju nužno biti stavovi EMCC Srbije i EMCC Global