U okviru EMCC Srbija zajednice nastojimo da neprestano učimo jedni od drugih, da razmenjujemo uvide i zajedno rastemo. Iz te želje za povezivanjem i deljenjem iskustava razvilo se i ovo novo prikupljanje uvida – posvećeno reflektivnoj praksi. Inspiracija za mali upitnik nadovezala se na prethodno deljenje iskustava o CPPD aktivnostima koje je imalo sjajan odziv, nadograđujući tadašnje uvide novim pitanjima i fokusom na svesno promišljanje i istraživanje unutrašnjih procesa. Cilj je bio da istražimo: na koje načine praktikujemo refleksiju, kada i u kojim prostorima reflektujemo i šta nas pokreće i inspiriše na refleksiju.

Kako i sama istražujem sveže i kreativne pristupe reflektivnoj praksi, posebno u kontaktu sa prirodom, ova razmena bila je prilika da pronađem nove izvore inspiracije i učim iz kolektivnog iskustva.

Kako opisujemo svoju reflektivnu praksu?

Prikupljanje uvida započeto je pitanjem: “Kako opisuješ svoju reflektivnu praksu?”

Najčešći odgovori opisivali su reflektivnu praksu kao redovnu, neophodnu i kreativnu, uz snažan naglasak na etički pristup i lični razvoj.

U odgovorima se jasno prepoznaje zajednički ton — refleksija kao prostor za odgovornost, autentičnost i ličnu transformaciju.

Neki od njih su opisali svoju praksu na sledeće načine: “Moj unutrašnji koučing koji me održava odgovornim pred klijentima, profesijom i sobom.”

Odgovornost prema sebi i drugima prirodno se nadovezuje na težnju ka razumevanju sopstvenog uticaja: “Uvek u službi odnosa, jasnoće i poverenja. Ne tražim brze odgovore, već prostor za autentično razumevanje onoga što se događa, kako delujem i kakav učinak moje prisustvo ostavlja.”

Reflektivna praksa se takođe vidi kao prilika za unutrašnje sagledavanje i rast: “Mogućnost da neki osećaj i dilemu preradim i naučim nešto novo, da proces i sebe sagledam iz druge perspektive.” i  “Osvrt na to šta se sve u meni dešava.”

Neki odgovori posebno ističu refleksiju kao dublje unutrašnje putovanje ka autentičnosti i ličnom miru: “Ne ostajem samo na razmišljanju – refleksija mi pomaže da se menjam. To vidim kao put u središte sebe; istražujem unutrašnje motive, mitove, nesvesne obrasce i načine na koje oni boje moj život i odnose s drugima. Tragam za sobom, tragam za autentičnošću, tragam za ‘sum of self’, i svako to moje ‘ja’ pokušavam bolje da upoznam i da mu dam slobodu da bude ono što jeste, bez osude. Refleksija je moj izbor da sebi donesem mir koji će iznedriti misao koja pokušava da zaspi.”

Čini se da se kroz sve ove uvide provlači zajednička nit: reflektivna praksa kao svesno, odgovorno i osnažujuće istraživanje sebe — i u ličnom i u profesionalnom kontekstu.

Kada razmišljam o reflektivnoj praksi, moja prva asocijacija je obezbeđivanje sigurnog prostora za promišljanje i podsećanje na ono što nam je važno — zbog čega nešto radimo, čemu težimo i šta možemo da probamo drugačije.

Koji su tvoji najčešći načini refleksije?

Dok smo prethodno razmenili šta reflektivna praksa za nas predstavlja, sada se postavlja pitanje — kako je praktikujemo? Kroz uvide koje smo prikupili, jasno se izdvajaju:

• Pisanje i strukturisano praćenje toka misli: “Praćenje toka misli, zapisivanje, crtanje, popunjavanje formulara.”
• Unutrašnji dijalog, tišina i telesna svesnost: “Tišina i unutrašnji dijalog; pisanje; reakcija tela; metafore.”
• Supervizija i peer-to-peer sesije: “Pisanje, supervizija, razgovor sa koleginicom.”
• Kreativne metode: “Upotreba karata, fotografija, crtanje, uranjanje u prirodu, muzika.”

Jedan od učesnika je podelio i zanimljivo savremeno iskustvo korišćenja tehnologije u reflektivnoj praksi: “Jedan od mojih najčešćih alata za refleksiju je razgovor sa ChatGPT-jem. Redovno ga koristim kao sagovornika koji me vodi kroz različite slojeve promišljanja – od konkretnih situacija do obrazaca mog delovanja.”

Neki su opisali konkretne rituale refleksije u vezi sa koučing sesijama: “Odmah posle koučing sesije odvajam 5–10 minuta da zapišem šta sam primećivala: gde sam bila posebno prisutna, gde sam možda previše usmeravala, kako mi je bilo sa klijentom? Šta mi telo kaže o sesiji? Koji trenutak je bio najtransformativniji za klijenta?”

Ova raznolikost pristupa pokazuje koliko reflektivna praksa može biti prilagođena ličnim potrebama i inspiraciji trenutka.

U kojim trenucima najčešće reflektuješ?

Nakon što smo osvetlili šta reflektivna praksa za nas znači i kako je praktikujemo, prirodno su došla pitanja o tome kada je refleksija najprisutnija u našem danu ili radu. Uvidi koje smo prikupili pokazuju da refleksija najčešće dolazi u trenucima koji nas pokrenu:

“Najčešće reflektujem kada mi nakon sesije ostanu pitanja u glavi ili nelagodni osećaji u telu. Tada osećam potrebu da zastanem i promislim šta se zapravo dogodilo. Priznajem, ređe reflektujem kad iz sesije izađem sa prijatnim utiscima — tada lakše skliznem dalje bez zadržavanja.”

“Reflektujem najčešće u trenucima kada se nešto u meni pomeri, bilo da je to osećaj, misao ili neočekivana spoznaja. To su trenuci kada spolja sve može delovati mirno, ali unutra osećam talas koji traži da ga razumem.”

“Vrlo često, nakon sesija sa klijentima i kolegama i u svim izazovnim situacijama.”

“Najčešće reflektujem odmah posle sesije, kada osećam unutrašnji nemir ili radost, i kroz planirane periodične preglede svoje prakse.”

“Kada šetam, posle sesije, uveče…”

Gde najčešće reflektuješ?

Prostor refleksije često nije povezan samo sa fizičkim mestom, već i sa nekim osećajem:

“Reflektujem gde god mi je pri ruci računar – najčešće za radnim stolom, ali nekad i u autu, dok čekam između sastanaka. Važno mi je da uhvatim misao dok je još živa, bez obzira na prostor.”

“Sama sa sobom pred spavanje u krevetu ili u šetnji, audio.”

“Reflektujem tamo gde prostor postane ogledalo mog unutrašnjeg stanja, gde se spoljašnji svet utiša dovoljno da mogu da čujem ono što je već tu, ali zakopano ispod buke svakodnevice.”

“Za radnim stolom, u šetnji sa psom, u razgovoru sa kolegama ili mentorima.”

Moja lična reflektivna praksa poslednjih meseci sve više uključuje šetnju kao prostor za razmišljanje. Od kada sam se uključila u inicijativu WoW – Walking Ourselves Well, ovaj način refleksije postao je još bogatiji i strukturiraniji. Tokom šetnji beležim misli na različite načine — u formi rečenica, crteža, glasovnih poruka ili asocijacija koje unosim na svoj lični Miro board, kreiran posebno za ovu svrhu. U okviru programa WoW, učesnici tokom 2025. godine prikupljaju 30 dana refleksije kroz kretanje i posmatranje, u ritmu koji sami biraju.

Ako vam ovo zvuči zanimljivo, javite mi se da vas povežem i uključim. 🙂

Za sumirane uvide na još neka pitanja iz našeg upitnika o reflektivnoj praksi — pratite naše postove jer nastavak stiže uskoro. A za kraj, dok očekujete pomenuti nastavak – ostavljamo dva pitanja za vašu ličnu refleksiju:

• Šta vam je iz ovog teksta najupečatljivije?
• Šta ćete prvo novo probati u vezi sa refleksijom što do sada niste?

____________________________________________________________________

Autor teksta: Adrijana Milosavljević, EMCC Senior Practitioner, ESIA, ICF MCC, ACTC

Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne moraju nužno biti stavovi EMCC Srbije i EMCC Global