Ako bi postojala samo jedna asocijacija na koučing, potpuno opravdano bi ta asocijacija mogla biti promena.
Većina ljudi koji dolaze na koučing imaju želju da nešto u svom životu promene. Tokom koučing programa to se i dešava. Lagano ulaze u fazu u kojoj se promene ne mogu ignorisati.
Kao kada krećemo kolima i kada nam je parking mesto sve dalje što smo bliži željenoj destinaciji.
U koučingu se dešava većina faza promene koje su nam poznate putem Kubler-Ross dijagrama, a koje se tiču i otpora, frustracije, eksperimentisanja, odluke i poslednje faze koja se tiče integracije promene. Ovaj tekst upravo govori o ovoj poslednjoj fazi i njenim podfazama koje nam pomažu da prepoznamo koliko je promena stabilna i održiva.
Kouč veruje da klijent ima sve resurse koji su mu potrebni da napravi promenu, ali ne insistira i ne gura klijenta u promenu. Takav odnos klijente opusti, umiri i pomogne im da brže razumeju zašto bi za njih lično bilo važno da se stvari promene.
Ipak kada stvari krenu da se menjaju i kada se promena više ne može ignorisati, potrebno je vreme da se prihvati da je mnogo toga krenulo na bolje.
Menjaju se stavovi, kreiraju se nova razumevanja, ponašanje je drugačije i ono što se dobije kao rezultat je nešto sa čime klijent oseća mnogo veće zadovoljstvo i ispunjenost.
Priznati sebi da smo postigli uspeh i da smo sami odgovorni za promenu je važan deo procesa sazrevanja osobe u tom procesu i prihvatanja sebe u promeni.
Neke osobe su spremnije da prihvate promenu, a nekima je potrebno više vremena, ali ono što ima veliki uticaj na održivost promene je upravo to preuzimanje odgovornosti što se puno stvari promenilo na bolje.
Često postoji bojazan da je to sve privremeno i da će se nešto opet pokvariti ukoliko kažu da im je bolje. Ponekad se traži izgovor za uspeh, pa često mene vide zaslužnom za njihov uspeh. Kažu da bez mene to ne bi mogli.
To bi bilo isto kao da nekog ko nas je upoznao sa supružnikom, smatramo odgovornim za naš brak. S tim u vezi, mnogo korisnije razmišljanje je da su za sve naše dobre i loše odnose, uglavnom zaslužne naše sopstvene misli, osećanja i ponašanje.
Tako je i kouč tu da vam ukaže na dobru priliku, a šta ćete vi dalje sa njom uraditi zavisi samo od vas.
Ali dobar kouč zna da je način osnaživanja u promeni, upravo, preuzimanje odgovornosti za ono što smo preduzimali, kao i za uspeh koji smo tim putem postigli.
Osećaj odgovornosti za uspeh nosi sa sobom signal sigurnosti da klijent prihvata promene koje je napravio u važnim životnim oblastima i novu sliku o sebi na tim poljima.
Prvi korak koji ukazuje da je osoba spremna da integriše promenu je spremnost da pohvali sebe, svoj trud, vreme i energiju investirane u promenu. Drugi korak je da oseti ponos u vezi uspeha, prihvati pohvale i oseti zadovoljstvo zbog postignutih rezultata.
To je moćno gorivo za sva buduća ulaganja.
Jer, ako naš uspeh ne bi zavisio od nas i ako nam nagrada ne bi dolazila u vidu većeg osećaja ispunjenosti i zadovoljstva kada postignemo to što želimo, šta bi nam onda bila dovoljno dobra motivacija da napustimo zonu komfora i da krenemo ka neizvesnoj budućnosti?
I svaki put čujem “sada razmišljam skroz drugačije”.
A ja dosipam, pitanjem: “A šta vas čini posebno ponosnim?”
Tatjana Dragosavac, član EMCC Srbija, akreditovani kouč
Preporuke za čitanje:
Stephen Palmer and Alison Whybrow (2007), Handbook of Coaching Psychology, by Routledge
Lindsay C:Gibson (2004), Who you were meant to be: A guide to finding or recovering your life’s purpose, New Horizons Press, Far Hills, NJ
Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne moraju nužno biti stavovi EMCC Srbije i EMCC Global
