Humor je najzdraviji stimulans dobrog raspoloženja. Psihološka istraživanju su to i pokazala. Izoženost humoru stimulativno proizvodi povećanje pozitivnih efekata i raspoloženja (Szabo, 2003).
Polazeći od hipoteze da volimo da se smejemo jer nam smeh snižava tenziju i čini atmosferu otvorenom i pozitivnom, to nas uvodi u priču kako klijentu tokom koučing razgovora, humorom možemo doprineti u učenju i promeni.
Sam smisao za humor ima veze sa našim moždanim vijugama, navikama, kreativnošću. Mnoge generacije, suzdržavam se da kažem “moja generacija”, odrastale su uz humor Monti Pajtona, Čaplina, Kišona, Kapora, Džeroma, i vrlo smo osposobili naše moždane vijuge da tumače prikrivene, zasenčene i često apsurdne poente. Pametan humor je učinio i nas pametnijim i kreativnijim. Učinio nam je humor smislom za sebe. Ta vrsta humora koji nam je ušao pod kožu, kasnije nam je doneo i dozu netolerancije na “kreveljenje”, vikanje, “izmotavanje” i humor po svaku cenu.
Često se na radnom mestu humor smatra nepotrebnim i površnim. Ali to je upravo i prilika za kreativno tumačenje okoline netolerantne na dobro raspoloženje. Učenje i humor čine najbolju mešavinu radne kulture svuda gde sam radila. I najbolje je kod humora je to što zavisi samo od samih učesnika.
U novim istraživanjima humor kao dnevna rutina na radnom mestu doprinosi boljim odnosima, uspešnijoj saradnji i preventivi “burnout-a”.
Uzimajući u obzir da je cilj koučing razgovora učenje o sebi, humor se sa tim idealno uklapa. Kada možeš da se nasmeješ sebi umesto da se nerviraš, ta perspektiva je nezamenljiv ugao gledanja.
Kada smo već kod efekata, primena humora u koučingu ima svoja pravila, koja sam ja više iskustveno otkrivala, radoznalo posmatrajući, šta radi, a šta ne.
Pre par meseci, osetila sam sve blagodeti jednog primenjenog humora sa klijentkinjom. Želela je da se reši svojih burnih emocionalnih reakcija, koje praktikuje dok vozi dete u školu. Rekla mi je da često u autu koristi psovke, viče, da je agresivna, ali da ne može da se suzdrži, jer joj je potreban taj kanal pražnjenja. A dečak je zatvoren u kolima sa njom i prinudjen da to sve sluša.
Ja sam je pitala, a šta je do sada sprečavalo da ne otvori prozor, jer tako bi mogla da im svima kaže, na primer: “Svi da stanete! Ja moram da prođem, jer ja za razliku od vas stvarno žurim!”
Uputila mi je pogled u kojem se videlo da zamišlja scenu i počela je da se smeje.
I onda joj je palo na pamet još kreativnije rešenje i tako smo se smejući razradile scenario, dovodeći tu situaciju do apsurda.
I to ju je opustilo. To joj pomoglo da uoči gde je tačno mesto na kojem problem nastaje, a to je obično mesto gde je i rešenje. Rekla je da mora sinu da se izvini zbog tih reakcija.
Upalilo je. Bilo je relevantno. Nadovezalo se na njenu priču proširujući je sa skrivenom porukom izmaštanog, apsurdnog, ali sasvim mogućeg scenarija koji nam je obesmislio reakciju i učinio da razumemo svoje ponašanje bolje.
Sećam se i kada humor nije radio. Klijent je počeo da priča o nekom svom iskustvu i da nabraja sva uverenja i verovanja koja su ga vodile kroz tu situaciju. Bili smo zajedno u tom prostoru, u dubokom bazenu ispunjenim negativnim stavovima o samom sebi. Rekla sam mu: “Čestitam, vi ste pobednik meseca! Vaša negativna uverenja o sebi ovog meseca su najmaštovitija i izgovori su vam vrhunski.”
Uranila sam.
Loša procena.
Iako se kiselo nasmešio, shvatajući da sam želela da napravim štos, nedostajalo je da se malo odmaknemo od osećaja, koji su uverenja kreirala, u našem prostoru. Vreme bi pomoglo da ostavimo iza sebe te loše slike o sebi, pa da je tek onda izazovemo.
Nije bilo uvremenjeno.
Ali to me nije obeshrabrilo i nisam se zbog toga odrekla humora u koučingu.
Jer, greške su nam kao otvorene knjige. Ako ne idemo dalje, ostajemo zaglavljeni sa likovima i dešavanjima na stranici koja nam je dobro poznata, a sve ono što je novo krije se u nepročitanim stranama. Isti taj klijent je opet došao na sesiju, nekako mirniji, vidno spremniji na ono što će ga dalje izazvati da preispita svoja uverenja.
Koji su uslovi da nam humor radi tokom koučinga?
Neki od principa koje sam ja uočila iz više dobrih i srećom, manjeg broja, loših iskustava, kada je humor zauzimao svoje mesto u razgovoru, sadrže vrednosti koje, u ovom slučaju, idu zajedno, jedna pod ruku sa drugom:
- Poverenje
- Uvremenjenost
- Relevantnost
- Podržavajuća poruka
Poverenje podrazumeva da smo ostvarili konekciju i obostrano razumevanje koje nam dozvoljava da idemo dalje u komunikaciji.
Uvremenjenost obuhvata dobru procenu kada humor slobodno može ući u zajednički prostor, da kao prirodni omekšivač, pomogne klijentu da proširi svoj ugao gledanja na zahtevne i teške situacije.
Relevantnost stimuliše razumevanje humora u koučing odnosu. Izaziva novu perspektivu poznatih događaja. Pomaže da klijent “rifrejmuje” odnosno “preuokviri” način razmišljanja i da kreira nove slike starog događaja koje će mu i doneti održivo rešenje. Učenje je uvek efikasnije kada se oslanjamo na ono što nam je poznato.
Podržavajuća poruka je, za mene, jedna od najvažnijih kompetencija koučeva. Koučing je toliko efikasan zahvaljujući upravo jakoj želji kouča da podrži klijenta. Da nema te želje, kako bismo radili sa toliko različitih ljudi koji dolaze sa toliko raznovrsnim temama, iz potpuno drugačijih sredina, kultura, godišta, iskustava. Bez jake želje da podržimo, to ne bi bilo moguće. Kada na samom početku razgovora u sebi probudim i prepoznam taj oseća, on me dalje vodi u pristupu i odnosu sa klijentom. Sa svoje strane, klijent to, nepogrešivo oseća i veruje mi.
Humor, kao dobar alat te podrške, kreira klijentovu veću otpornost na sve ono što se dešava oko njega i budi optimizam za sve buduće planove. Lepo je to opisao Robert N.Noyce: “Optimizam je osnovni sastojak za inovaciju. Kako bi osoba drugačije prigrlila promenu i avanturu, umesto sigurnosti ostajanja na poznatom mestu.”
Efekat humora se ogleda i u jačoj povezanosti i poverenju i u opuštenijoj komunikaciji. A odrasli ljudi vole da uče u opuštenim, neformalnim atmosferama. Krajnji cilj humora je i da klijent nauči da se nasmeje svojim greškama, da je sasvim u redu biti nesavršen i da sa novim načinom posmatranja postajemo bliži i manje kritični prema sebi i drugima.
Koučing je opušten razgovor dvoje zdravih ljudi. Mi smo partneri u učenju i razvoju i uz poštovanje i poznavanje etike i koučing kompetencija humor sa svojim pravilima se odlično uklapa.
Emocionalna priroda humora je takođe jasno prikazana nedavnim studijama snimanja mozga koje pokazuju da izloženost humorističnim crtanim filmovima aktiviraju dobro poznatu mrežu nagrađivanja u mozgu limbičkog sistema (Mobbs, 2003).
I sada mi je jasno zašto toliko volim crtaće!
Tatjana Dragosavac
Akreditovana u dve međunarodne organizacije u Evropskom Koučing i Mentoring Savetu i Evropskoj Koučing Asocijaciji, kao EIA EMCC Senior Practitioner Coach i ECA Advanced Business and Family Coach.
Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne moraju nužno biti stavovi EMCC Srbije i EMCC Global
