Ova priča je otpočela u prostoru koji je nazvan “Naši razgovori sa smislom”, dragocenom vremenu za razmenu, superviziju, druženje i učenje, koji praktikuju Sladja i Tanja, već duže od 5 godina. Sve je krenulo od ispričane priče o košenju trave i podsećanja na Unutrašnju igru, a onda je nastao ovaj članak i “nova” Inner Game (IG) tehnika.

Inner Game of Ručno Košenje

“Šta je prava igra? To je igra u kojoj se srce zabavlja, igra u kojoj se ti zabavljaš.

To je igra u kojoj ćeš pobediti.”- Maharaji

Amsterdam, 2018. godina, EMCC koučing konferencija, na kojoj prezentujem svoj koučing model kroz akronim ISKRA. Ja od skora u novim “cipelama”, napravila tek par koraka u preduzetničkim vodama. Tu, u novoj ulozi, tražim dobrovoljca, nekog ko bi hteo da uradimo koučing uživo, demonstrirajući model koji sam kreirala.

I uporno sebi govorim: ” Šta mi je ovo trebalo! “

Nisam uspela ni pošteno da se pokajem što sam došla, kad se javi više dobrovoljaca nego što je potrebno. Dočekah koleginicu iz Portugala, koja se prva javila.

Pomislih tada, sada samo lagano i uradi ono što voliš. Podesila sam se na frekvenciju poverenja u sebe, opušteno, prirodno, radoznalo i zajedno sve do aplauza.

Nisam stigla ni da prikupim sve stvari iz sale, a kamoli da sumiram utiske o održanoj koučing sesiji uživo, pred 40tak prisutnih, prišao mi je Renato Ricci, direktor IG Instituta, sa pitanjem da li sam čula za Inner Game, metodu Tim Galveja.

Šta čula! Upravo ga preživela, misleći na moju skorašnju borbu sa samom sobom, koja je, u jednom trenutku, nestala pod snagom prepuštanja toku nečega što se voli.

Nekoliko meseci kasnije želim da naučim više i letim za Milano, na trening trenera.

Posle godinu dana, i u Kopenhagen.

Unutrašnja igra

“To nije priča o tenisu”, kaže Tim Galvej, “to nije priča ni o pobedi ni porazu; Jer samo ako razumemo da smo ovde zbog sticanja iskustva, onda smo istinski slobodni.”

Sve što nam se dešava predstavlja našu spoljnu ili unutrašnju igru, kaže The Inner Game.

Spoljna igra se odvija u našoj okolini, u interakciji sa ljudima i dogadjajima sa kojima smo na neki način povezani. Taj prostor je vidljiviji, uočljiviji i mnogo glasniji od onog unutrašnjeg. Pa je često ono što se dešava u nama zamagljeno i utišano od spoljne buke.

Unutrašnja igra se dešava u našem umu. I u tom unutrašnjem prostoru su smešteni postulati The Inner Game, Dva Selfa – Self 1 i Self 2.

Oba Selfa stalno komuniciraju. Njihova najintenzivnija interakcija se odigrava u trenucima kada imamo probleme, kada smo nervozni, kada sumnjamo u sebe, kada sebe osudjujemo i kritikujemo (Self 1) Igra koja se tada dešava izmedju Self 1, se prepoznaje kada se po navici ponašamo kao najveći saboteri sopstvenih planova, i Self 2, koji nas uverava da je važno da verujemo u svoje prirodne, naučene i stečene sposobnosti i da se prepustimo toku nečega što smo naučili i što je sada potrebno samo da primenimo.

Taj drugi glas je uvek mirniji i tiši i ne bori se za pažnju po svaku cenu. (Self 2.)

I taj odnos izmedju dva selfa je najvažniji faktor koji odredjuje našu sposobnost da koristimo svoje znanje i veštine i preduzmemo efektivnu akciju.

Ključ u postizanju uspeha leži u poboljšanju odnosa izmedju svesnog brbljivca Self 1, i prirodnih kapaciteta, Self 2.

Uspeh dolazi kada Self 1 prepozna talente i sposobnosti koje Self 2 ima, kada ih prihvati i počne da im veruje.

Pomirenje se prepoznaje kada usporimo um, kada manje razmišljamo u trenucima kada je potrebno da ostvarimo rezultat, manje kalkulišemo, procenjujemo, plašimo se, nadamo, pokušavamo, kontrolišemo i time manje ometamo svoje dovoljne i moćne sposobnosti i veštine.

I kako se to obično i dešava, život stavi na probu da ono što misliš da znaš, primeniš u praksi.

Iskustvo koje čeka da se proživi

I opet se dešava jedna od onih stvari u mom profesionalnom životu koje izazivaju svadju i raspravu izmedju Self 1 i Self 2.

Desio se poziv da prezentujem na Inner Game konferenciji 2020. godine. Predavači su bili svetski poznati autori, filozofi, sportisti i mislioci. Neki od njih, i moji učitelji, Timothy Gallwey (smatra se ocem savremenog korporativnog koučinga u Americi, autor i kreator The Inner Game metodologije) i Mihaly Csikszentmihalyi, (Mađarsko-Američki psiholog, Profesor Psihologije na Univerzitetu Claremnont Graduate University) i tvorac koncepta Flow.

I kako bih mogla da pišem i učim druge IG metodama, ukoliko sama ne verujem u nju, pa sam uradila u skladu sa tim učenjem:

• Prihvatila sam da je to takvo jedno iskustvo koje traži da se proživi, a ne nešto što ću svojim dilemama sabotirati. Jer posle svakog iskustva imamo više učenja koje možemo primeniti ili promeniti u svim narednim
• Imala sam jasnu sliku šta želim da postignem – a slike su mnogo moćnije od reči
• Prestala sam da prosudjujem da li je to dobro ili loše – merila sam korisnost iskustva prema potencijalu koje to iskustvo nosi u sebi, u vidu veće sigurnosti u sebe I, Koliko će mi doneti novih poznanstava, novih uvida i učenja

Ono što je mene podržalo da se odlučim za to iskustvo bilo je upravo i tema moje prezentacije i na konferenciji. Prezentaciju sam nazvala “Kako nam prošlost oblikuje budućnost”, i predstavila sam je kroz akronim, “FACE”.

1. Otkrij (Find out) šta veruješ o sebi
2. Dozvoli (Allow) sebi sticanje iskustva
3. Kreiraj (Create) vrednost i pokloni je svetu
4. Podstakni (Enforce) stanje obilja

Meni je FACE uputio na susret sa sobom, onom, koja više nikada neće biti ista sa osobom koja nije imala to iskustvo iza sebe.

Moja prezentacija, kao i mnoge druge, su vodile učesnike kako da se prepuste iskustvu i nauče više stvari o sebi i ponovo sam iz prve ruke svedočila koliko je moćno kada se um umiri, ne prosudjujem, moj Self 1 veruje u Self 2, živim sada i ovde, i kada su “igra i igrač jedno”. (Sada, kada pišem o tome, mnogo mi je žao što koncept nisam više primenjivala i oživela i u nekim drugim segmentima svog rada.)

Moji učitelji su nas vodili na putovanje kroz unutrašnju igru opisujući šta se sve dešava u toj igri, kao i, kakva su pravila, šta se nalazi na kojoj strani igre i kako ulazak u Tok pomaže da se igra odigra, poštujući prirodne talente i sposobnosti.

Sličnu igru smo već praktikovali kada smo kao dete učili da hodamo, i pre nego što nam je neko rekao da li to možemo ili ne možemo da uradimo, posmatrajući druge i verujući u prirodne kapacitete, mi smo napravili prve korake.

Inner Game Tehnika

Ono što ostaje za kraj je da pomenemo i neke od tehnika koje mogu pomoći da probudimo svoje prirodne sposobnosti da deluju bez ometanja Self 1, našeg najjačeg kritičara i ometača.

Sladja mi je, nedavno, ispričala svoje iskustvo košenja, i slažem se sa njom da to može biti još jedna efikasna IG tehnika, korisna za utišavanje misli, za naviku da živimo sada i ovde.

Rad je čista Radost. Onaj ko je isproba, može svoju unutrašnju igricu podići na sledeći nivo. Sledi i Sladjina IG tehnika.

Inner Game of Ručno Košenje?

Ili, šta bi rekao Tim Galvej da je morao ručno da kosi?

8 ari placa i oko 2 ara travnjaka između istog i šume postalo je „izazov“; trebalo je da sama pokosim. (1 ar = 100m2 (10m x 10m)).

Od alata koji je za moju građu i konstituciju, imam samo ručnu kosu.

Što bi se reklo, ekološka kosidba. A možda je kosa i iz raja izašla.

Ručno košenje je veoma zahtevno, traži izuzetnu fizičku spremnost i kondiciju samog kosca, a prethodno zahteva i posebnu pripremu ručne kose, koja obavezno podrazumeva oštrenje iste. Košenje je zahtevno i iz razloga što morate da pazite da se ne posečete, bilo tokom pripreme, prenošenja kose ili tokom samog košenja.

Postoji dosta video zapisa kako pravilno kositi ručnom kosom, ali jedno je kada gledate, a nešto potpuno drugo kada morate sami da kosite. U glavi sam slušala ono poznato: „Pusti, ne pokušavaj da kosiš — dozvoli da bude pokošeno!“.

U svom neuspehu već iz drugog pokušaja pokosila sam i jedan lep, mali žbun — prihvatila sam neuspeh kao deo procesa. Trava nije protiv mene. Trava je moj učitelj. Takođe sam zamolila žbun i univerzum da mi oproste, žao mi je žbuna jako.

Učila sam da kosim predveče; kada Sunce počne da zalazi. To je celom procesu dodalo još jednu dimenziju mira. Kada ručno kosite potpuno ste u trenutku. Ne uspevate da mislite na bilo šta drugo. Kada zamahnete i čujete da je trava „presečena“ to doživite kao veliki uspeh.

Neko je skoro ispričao šta znači pravi rad na sebi kroz ovu priču. Odete na koncert klasične muzike. Posle koncerta dođete kući i kažete sebi: „Koliko je ovo lepo!“. Ali vi ste samo to konstatovali, ništa zapravo niste radili na sebi. Pravi napredak bi bio da odete kući, vežbate i onda odsvirate tog istog Baha, Mocarta ili Čajkovskog sami, isto tako dobro!

To je za mene bilo ovo košenje; ne samo da mi se dopada što je ekološko, zdravo i prava meditacija, nego je to nešto što moram sama da (dobro) uradim. Kada vidite na kraju pokošeno dvorište, to je smisao trenutka.

Od skoro u coaching-u i superviziji, a vezano za stalno učenje, ne govorimo više o CPD-u (Continuous Professional Development) već o CPPD-u (Continuous Professional and Personal Development).

Uklopilo se ovo sa košenjem ručnom kosilicom savršeno: CPPD: Cutting, Presence, Personal Development.

Da je Tim Galvej morao da kosi, ne znam da li bi bilo coaching-a.

Srećom, on je igrao tenis.

Slađana Milošević

Practitioner in Ručno Košenje (iliti Mowing with a Hand Scythe)

Slika preuzeta sa internet strane:
https://www.regionalne.rs/vesti/kosidba-na-rajcu-jedinstven-prikaz-srpske-tradicije-kompletan-program-manifestacije

Slika sa jedne od IG radionica, Tatjana Dragosavac, executive kouč, mentor i trener

Autori teksta: Slađana Milošević i Tatjana Dragosavac

Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne moraju nužno biti stavovi EMCC Srbije i EMCC Global