Na koji način ulažeš u svoje znanje i veštine? Kako odlučuješ u kom pravcu i na koji način ćeš se profesionalno razvijati?  Čitaš knjige, pohađaš obuke, pratiš vebinare ili učiš kroz svakodnevna iskustva? Koliko sistematično i strukturisano pristupaš ovim aktivnostima?

EMCC Konferencija pod nazivom Critical Issues, Challengning Pesrpectives ( “Kritične tačke, izazovne perspektive” ), održana u Ajnthovenu, Holandiji, od 27 – 29. juna 2024. godine, kao i sam njen naslov može se posmatrati iz različitih uglova i tumačiti  na više načina. Ovom prilikom

Humor je najzdraviji stimulans dobrog raspoloženja. Psihološka istraživanju su to i pokazala. Izoženost humoru stimulativno proizvodi povećanje pozitivnih efekata i raspoloženja (Szabo, 2003). Polazeći od hipoteze da volimo da se smejemo jer nam smeh snižava tenziju i čini atmosferu otvorenom i pozitivnom, to nas uvodi u priču kako klijentu tokom koučing razgovora, humorom možemo doprineti u učenju i promeni. Sam smisao za humor ima veze sa našim moždanim vijugama, navikama, kreativnošću. Mnoge generacije, suzdržavam se da kažem “moja generacija”, odrastale su uz humor Monti Pajtona, Čaplina,  Kišona, Kapora, Džeroma, i vrlo smo osposobili naše moždane vijuge da tumače prikrivene,

Nekoliko inspirativnih definicija koučing supervizije podstakle su me da napišem tekst iz perspektive supervizanta i istovremeno razmislim kako kouč i mentor može na najbolji način da je iskoristi za lični i razvoj svoje prakse. Profesor Peter Hawkins 1 kaže da

Ako bi postojala samo jedna asocijacija na koučing, potpuno opravdano bi ta asocijacija mogla biti promena. Većina ljudi koji dolaze na koučing imaju želju da nešto u svom životu promene. Tokom koučing programa to se i dešava. Lagano ulaze u fazu u kojoj se promene ne mogu ignorisati.   Kao kada krećemo kolima i kada nam je parking mesto sve dalje što smo bliži željenoj destinaciji.  U koučingu se dešava većina faza promene koje su nam poznate putem Kubler-Ross dijagrama, a koje se tiču i otpora,