U prethodnom tekstu Tanja Dragosavac i ja smo prikazale knjigu Kreativna reflektivna praksa autorki Clare Beckett‑McInroy i Sameere Ali-Baba, fokusirajući se na prva dva dela – definicije reflektivne prakse i tehnike, odnosno modele koji je podržavaju.
Nastavila bih ono što smo zajedno započele osvrtom na autorski tekst Gamze Bayraktaroglu iz trećeg dela knjige, koji mi je privukao pažnju jer se bavi temom o kojoj poslednjih meseci često razmišljam.
Koliko često se dešava da se klijenti na koučing, mentorskim ili supervizijskim sesijama fokusiraju na ono što već ide dobro?
U mom slučaju, moram priznati – mnogo češće neko donese temu, izazov, dilemu, nešto što ga “žulja”.
Slično je i kad sam ja u ulozi klijenta. Preispitujem, analiziram, ne tražim samo šta ne funkcioniše, već i šta i kako može još bolje. Ali retko zastanem da osvestim ono što je već bilo uspešno, što je donelo dobar rezultat. U tome ponekad pomažu moje jutarnje strane, a možda najviše sumiranje godišnjih ciljeva i postavljanje novih u periodu decembar/januar. To je prostor gde uspeh ima šansu da bude primećen, zabeležen i pretočen u novu nameru.
Pitanja za refleksiju kad sve ide dobro
U tekstu Gamze Bayraktaroglu navedena su pitanja koja pomažu da osvestimo uspehe – pozivam vas da ih pogledate, dodate neka svoja, i podelite s nama:
- Šta je ovog puta prošlo baš kako treba?
- U čemu sam bila dobra? Šta sam uradila s lakoćom?
- Šta me je motivisalo da se angažujem, da dam svoj maksimum?
- Kako sam razmišljala o sebi i ovoj situaciji?
- Koje su moje pretpostavke bile tačne?
- Šta mi je pomoglo da prevaziđem prepreke?
- Kojim putem sam stigla do rezultata?
- Koje su moje snage bile u igri?
- Šta mogu da proslavim i priznam sebi kao vredno?
- Kako sam donosila odluke u ovom procesu?
- Šta iz ovog iskustva želim da ponovim?
- Kako mogu da ovo znanje pretočim u praksu?
- Na koji način merim napredak u svom radu?
Na prethodnu listu dodajem i: Kako se ova učenja mogu preneti u druge kontekste u mom životu?
PRAISE model – refleksija kroz priznavanje uspeha
U pomenutom tekstu predstavljen je i PRAISE model (PRAISE = pohvala, priznanje uspeha) koji nudi strukturu za reflektovanje u trenucima uspeha. Akronim PRAISE podrazumeva sledeće korake:
P – Pause (Pauziraj): Napravi prostor za razmišljanje, zastani svesno
R – Recognize (Prepoznaj): Uoči uspeh i razmisli na šta je sve i kako uticao
A – Assess (Analiziraj): Postavi pitanja, razumi procese koji su doveli do uspeha
I – Identify (Identifikuj): Izdvoji ključne faktore koji su doprineli
S – Sharpen (Produbi): Razvij načine da ojačaš te sposobnosti i pristupe
E – Embody (Ugradi): Struktuiraj naučeno tako da možeš da ga koristiš i u sličnim situacijama
Za mene, ovaj model je prostor za priznanje, svesno učenje i zahvalnost.
Reflektovati kad ide dobro može biti praksa koja nas povezuje sa sopstvenim snagama, usklađuje sa vrednostima i osnažuje – i podseća ko smo i zašto radimo ono što radimo.
Autor teksta: Adrijana Milosavljević, EMCC Senior Practitioner, ESIA, ICF MCC, ACTC
Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne moraju nužno biti stavovi EMCC Srbije i EMCC Global
