Primer peer-to-peer primene psihodinamskog koučinga u analizi poslovnih odnosa:
Pre izvesnog vremena, koleginica mi se požalila na mejl koji ju je ostavio u nedoumici. Koliko god da se trudila da razmrsi klupko tuđeg toka misli, išlo joj je slabo. Onda je potražila pomoć prijatelja i pokušale smo da zajedno utvrdimo „šta je pisac hteo da kaže” ili da budem preciznija, šta je hteo da kaže a nije ni izgovorio.
Naime, mejl koji je njoj stigao prosledila joj je treća strana, iako je među inicijalnim primaocima mejla trebala da bude i ona. Nadređeni je jedino nju izostavio iz celog tima, koji se uzgred budi rečeno sastoji od četvoro ljudi. Dakle, šanse da je izostavi su iz njenog ugla bile relativno male. Sadržaj mejla predstavljao je inicijativu za unapređenje postojećeg procesa, što je njena najveća motivacija i pokretačka snaga na svakom mestu gde je do sada radila.
“Ne mogu da shvatim zašto je izostavio baš mene. Pa te druge osobe u mejlu nemaju pojma ni o čemu priča, baš će one moći da mu pomognu.” Na moje pitanje kako se oseća rekla je: „Zbunjeno. Zapravo ljuta sam.”,da bi nakon nekoliko sekundi pauze rezignirano izgovorila: „U stvari tužna sam. I ne mogu da razumem zašto se baš meni događaju ovakve stvari?”.
„Dobro, rekla sam, razumem kako se osećaš. Hajde sad da pređemo na racionalni deo ovog problema. Postoje tri moguća razloga zašto taj mejl nije stigao baš na tvoju adresu. Prvi je da te je šef zaista slučajno zaboravio, što je iskreno malo verovatno. Drugi je da je smatrao da ostali članovi tima, kojima je i stigao mejl inicijalno, treba time i da se pozabave. A treći je da podsvesno nije poslao samo tebi jer ne želi da ti budes uključena u to. I s obzirom da to radi podsvesno, ne možemo reći da je namerno izostavio baš tebe, tj. ne možemo reći da je pozadina „lična”. Ipak možemo reći da je pseudo-lično.”
Mislim da ju je ovaj deo najviše zbunio. Kako neko može da nam učini nešto „nažao” i da se mi posle toga osećamo loše a da to bude pseudo-lično ?
Ovakve situacije pokreću psihodinamske procese u kojima, bez da smo toga svesni, svoja osećanja preusmeravamo na druge – to nazivamo transferom. Nadređeni joj nije otvoreno rekao da mu nešto smeta u njenom ponašanju niti da bi voleo da se ponaša drugačije. Umesto toga, “ispod žita” poslao joj je jasnu poruku da njen način i pristup tom zadatku nisu poželjni i da smatra da su drugi ljudi kompetentniji da to i urade. Zato kažemo da ono što se desilo između njih dvoje, nije bilo lično već pseudo-lično. Problem ovakvih situacija je što se sve odigrava na nesvesnom nivou, pa nam ostaje malo prostora za „manevrisanje”.
Upravo zato je važno da se mi pozabavimo sobom i shvatimo koji je i kakav naš udeo u tome, i na koji način možemo najbolje da ovladamo sopstevnim osećanjima. Da prihvatimo da se ovakve situacije mogu ponavljati kako u privatnom, tako i u poslovnom životu, ali da je naša odgovornost da li ćemo se osećati ljuto ili tužno i kakve ćemo dalje korake preduzeti. I što je najvažnije, da to da li nas je neko izostavio u mejlu, ili nije, ni na koji način nije osnovno merilo vrednosti koje mi kao zaposleni donosimo u firmu, a pogotovo nije merilo naše sopstvene vrednosti.
Autor teksta: Jovana Stojković
Stavovi izneti u tekstu predstavljaju stavove autora i ne moraju nužno biti stavovi EMCC Srbije i EMCC Global
